Dan za danom, nedelja za nedeljom, mesec za mesecom – omače godina. Kakva je bila – kako za koga, nekom dobra, nekom loša, nekom za pamćenje, nekom za zaborav.
A bila je rodna, berićetna, bogata… Rodile jagode, maline, višnje, šljive… Zamirisali seoski sokaci opojnim mirisom rakije i džibre, popuniše se otanjene zalihe ovog čarobnog napitka, napunismo buriće, balone i kante – dostizaće ove godine – biće za svadbe, slave, krštenja… i dalje ga bilo pu, pu, pu za ono, da mu ime ne kazujem, da ne baksuziram.
Omulji godina na kraju, nema kiše, pade nešto u novembru, na zor se nešto poseja, nije to to, ali bolje išta nego ništa. Pa ne može dva dobra da nas pogode, pa da se u majku vratimo.
Kažu, vratili nam penzije i povećali da su takve kakve nikad bile nisu. Baš da ih vratili nisu, a valjda će, sad su taman kao 2014, ali i to je bolje nego da se odbijaju. Nezavisni sudovi će nam to vratiti.
Naše odbojkašice osvojiše zlato kao najbolje na svetu ali mi to ne videsmo. Iako je RTS, kako vole da kažu, naša svojina, kao gazde nas baš ne zarezuju iako im to vlasništvo nevoljno plaćamo.
Podigosmo spomenik besmrtnom Gvozdenom puku, otpoštovasmo naše junačke pretke, koji nisu bili ni nalik nama sadašnjim Srbima. Verujem kad bi nas videli da bi se duboko razočarali videvši nas ovako podeljene a verujem da bi neko i neki kolac omastio.
“Izginusmo” po fejsu, po Skupštini a evo sada i po ulicama, ko je u pravu. Ne valjaju nekom ovi, nekom ne valjaju oni, po nekima na kvarno se dobijaju izbori a “car” ih bije kao volove u kupus po opštinskim izborima. Meni malo nije jasno kako će mi opozicija doneti nešto dobro, što nisu doneli dok su bili na vlast, nego će sada. Šije mu ga Đura, samo da se dohvate vlasti.
Rešenja za Kosovo imaju svi, a kada je trebalo da se rešava vrdali kao kurva od….. da se baš ne izrazim a sada postali junačine kad nikakve opasnosti nema. Za Kosovo je najvažnije da ga mi ne damo a ako ga neko silom otme, imamo pravo da ga vratimo, ako hoćemo
Pritisli i razmilili se proletos advokati po selima, znači gradiće se autoput Niš – Priština, namirisali “lovu”, opariću se i ja, 8 ari mi potpada kod Suve česme.
A privatno, hvala na pitanju nisam loše prošao, čak sam i dobro prošao, dobio sam dva unučeta Taru i Vukašina i stigao do broja sedam a nadam se još, do dvocifrenog broja za moga zemana. Sin mi se zaposlio u državnoj službi, unuka završila školu i studira, unuk Ognjen napreduje u košarci, meni povećana penzija, pa sada mogu da bučem – tako se kaže u našem kraju.
Stara godino, idi ti u arhivu vremena, i u celini gledano, jesi za zaborav, a ti nova godino ispuni nam očekivanja i nadanja, ispuni naše želje, daj da budemo ljudi, pored svega, da se ne delimo, da se ne mrzimo, da se ne potcenjujemo, da dozvolimo da sami mislimo… Život je kratak da ga uludo proćerdamo i u mržnji, jer kako pesma kaže, svima nam je dosta – dva metra, bez geometra.
Ukratko omogući nam i podari bolji život, u čemu moramo biti uporniji, aktivniji, kulturniji, pošteniji, prosto rečeno da budemo bolji ljudi.
Srećna nova 2019 godina.
(Autor: Zvonko Prelić)
