Marija Đinđić: Najbitnija je porodica, a karijera dolazi sa radom

Slikarku Mariju Đinđić, umetnicu koja je oslikala ikone i freske u Manastiru Sveti Đorđe u Ajdanovcu i Crkvi Svete Petke u Jošanici, mnogi poznaju po talentu i skromnosti. Samouka, ali vredna i izuzetna, na poziv učiteljice Gorice Ubavić, održala je učenicima dva časa o ikonopisu, i tada osmelila da potraži školu ikonopisa u kojoj će izbrusiti svoj talenat.

Posvećena najpre svojoj porodici, Marija je majka-umetnica, talentovana slikarka čije ikone i slike ostavljaju posmatrača bez reči i daha. Žive oči sa ikona kao da će svakog trenutka da trepnu, a usne nešto da kažu.

– Ta dva časa su moja najlepša uspomena i najlepše iskustvo. To me je i navelo da tragam za školom ikonopisa i ako Bog da postanem to što osećam da jesam. – kaže Marija.

Uz podršku najbližih, Marija je pronašla školu ikonopisa u Kraljevu, gde je sa uspehom položila prijemni ispit.

– Pored svakodnevnih porodičnih dešavanja, kao najlepši trenutak u svom životu izdvajam polaganje prijemnog ispita u školi ikonopisa u Kraljevu, sa ćerkicom Oliverom u naručju dok spava crtala sam lik Svetitelja. Ostvarenje mojih snova je krenulo. – kaže Marija.

U školi, pored praktičnog dela, slikanja ikone i freske, Mariju posebno raduje što može da izučava teologiju.

– Sve što nam je od Gospoda, desi se kad tad, zato se trudim po volji  njegovoj da živim i radujem se svakom novom danu. Uzalud talenat, ako nemaš pravog učitelja koji se troši po pravilu sveće, u ovoj školi je baš po tom pravilu. – priča ova slikarka.

Marija živi u jednom malom selu Alabana, gde sa suprugom Gradimirom skromno i ponosno bori za svoje četvoro dece da im obezbede duhovno i telesno zdravlje. Spojili su veru, prirodu i umetnost – i ovo je priča o njihovoj borbi, o umetnosti i ljubavi koje sve pobeđuju.

– Shvatila sam da nikada nije kasno napredovati, samo je volja potrebna. Zbog porodice želim postati što bolja i veća u duhovnom smislu, zbog njih postojim i za njih se borim, volim ceo svet i svima želim probuđenu svest i više ljubavi. Teško u ovoj sadašnjici i na ovom mestu, ali sa puno volje i vere da će se nešto promeniti na bolje, da će se nekada svest ovog naroda probuditi da se više ne dele na političke partije i gazde, već da se borimo za jednostavnost, prirodu i kulturu, koja je ovoj deci najpotrebnija, zato je najteže danas ostati svoj i na svome, a mi smo to izabrali. Spojili smo veru, prirodu i umetnost, tj. slikamo ikone i slike, obrađujemo zemljište i trudimo se da deci pokažemo kako je život lep, kroz naš rad. – kaže Marija.

U ovoj porodici neguju se prave vrednosti, jer Marija i Gradimir veruju da od stabilne i zdrave porodice kreću svi putevi.

– Najveća podrška u svemu dolazi mi od  supruga Gradimira, koji me u svemu podržava i razume. Deca nas gledaju kao uzore, a to nam je cilj da ne lutaju i ne traže svoje ideale napolju ako to imaju u kući.

Upravo u njihovom porodičnom domu pod Marijinom kičicom nastala su neka izvanredna dela:  Seoba Srba, Tajna večera, Boginja Pravde, Sveti arhangel Mihailo od Rubljova. Posebno su joj bitne Carske Dveri sa Blagovestima na Crkvi Svete Petke.

Glavni majstor za daske za ikone je Marijin otac koji se bavi stolarijom, a dosta toga obrađuje sama sa suprugom. I kao što Gradimir lepi zlatom ikone koje Marija slika, tako Marija zlatom i ljubavlju lepi sve što radi.

Pitali smo je kojim putem će krenuti njena umetnička karijera kada završi školu, a ona nam je u svom skromnom i staloženom maniru odgovorila:

 – Najbitnija je porodica, a karijera dolazi sa radom.

1 od 34

Tekst je napisan u okviru projekta „Izuzetne žene Toplice”, koji se sufinansira iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.