I majko, i grudo, i zenice oka,
i jecaju srca, koji Gospod sluša,
Otadžbino moja, krvlju omeđena,
ja znam da si tamo gde zaboli duša.
Svo nadanje moje za Vaskrs se veže,
ne zarudi zora dok se ne pomrači,
Otadžbino moja, i hrano, i rano,
nasledstvo si moje povereno samo.
Nad tobom je nebo plavlje i od mora,
a na njemu Sveti iz mojega roda,
ginuli zbog tebe, Otadžbino moja,
crvenim se slovom sad piše SLOBODA!
Šapuće mi ptica dok me jutrom budi,
tri najlepše reči uz BOGA i KRALjA,
OTADžBINA to je, slavuj još zapeva
i reče: ,, Upamti, samo tako valja! ”
Večno da mi živiš, Otadžbino moja,
pesmom ću da vidam svaku tvoju ranu,
okupiće Lazar sve junake srpske
sa zastavom našom na Gazimestanu!
Milutin Popadić – Lešak
