Noževi kad mi srce podele,
nad grobom zvekne krvavi mač,
slatke devojke, ružice bele,
neću da čujem vaš gorki plač!
Nemojte reći: “Ovde počiva
ljubavi naše uveli struk!”
Ne kun’te zemlju, nije vam kriva
stišajte jada laskavi zvuk!
Nemojte trošit’ ruže ubave,
kiteći njima moj večit dom!
Recite samo: “Dosta je slave
veran je bio narodu svom!”
Đura Jakšić
