O Petru Bojoviću se sve zna, tako da nebih o njemu nešto posebno pisao osim osnovnih podataka da se podsetimo na sjajnog vojskovođu koji je deo života proveo u Toplici u selu Gornja Konjuša, gde mu se otac Peruta doselio nakon završetka Srpsko-turskih ratova.
Petar Bojovićje rođen u selu Miševići 4. jula 1858 godine na sredokraći između Sjenice i Nove Varoši, u skromnoj kući. Otac Peruta, čivčija kod age morao je njemu da da njegovo pa njemu i deci šta ostane.
Tu mu je komšija i dobar prijatelj bio moj pradeda Mladen a prijateljstvo su nastavili u Toplici gde su se obojica naselili. Preci Petrovi su iz Vasojevića kod Andrijevice gde i danas postoji selo Bojovići.
Njegova majka Rada je rođena 1822 u Lopižama kod Sjenice, Perutu nije poznavala sve dok se nije udala za njega. Terala je decu da uče i žrtvovala se za njih. Deca su išla u školu i u Lopižama a posle u Sjenici.
Peruta je sa porodicom pobegao preko Golije u selo Radoljevo na putu između Arilja i Ivanjice 1867 godine krijući od turske vlasti. Peruta i Rada su izrodili 6 deteta.
Najstariji Ilija je završio bogosloviju u Beogradu 1861 i došao za učitelja u Novu Varoš odakle je 1863 premešten u Lopiže i po prelasku u Srbiju postao sveštenik u Radoljevu.
Porodica se 1882 godine preselila u Gornju Konjušu u Toplicu kod Prokuplja gde se Peruta sa drugim sinom Jovanom bavio zemljoradnjom. Jevrem je završio duhovnu bogomolju u Moskvi 1879 bio je profesor na Beogradskoj bogosloviji a 1920 postao vladika Žički.
Luka je završio artiljerijsku školu, učestvovao u nekoliko ratova i penzionisan u činu pukovnika a najmlađa ćerka Milana rođena 1867 godine bila je profesor franciskog jezika.
Kraj prvog dela. Drugi deo objavljujemo sutra.
(Autor: Zvonko Prelić)
