Kafane moje mladosti

Voleli smo kafanu, uživali u njoj, mada nismo išli da bi šljokali, išli smo da živimo život u vremenu kako se drugačije živelo, disali smo bez lukavosti i bezobrazluka i skrivenih misli…. živeli lagodan život u vremenu koje nam je dato i bilo pred nama, jer za drugo nismo znali.

Omiljena kafana moje mladosti i moje družine, na visokom prvom mestu je “Drumski raj” kod Suve česme, poznat pod imenom kod “Kotlajke” po gazdi Radojici iz Trnave, inače visprenog kafedžije i dok je bio u snazi kafana je bila na visokom mestu rangirana.

Počeo je od 3 do 4 stola, umeo je nas omladinu da zamoljava da ponesemo stolice od kuće i sedimo, da mu ne rasterujemo goste i vremenom je napravio lokal gde je po 200 gostiju bilo moguće smestiti i mahom je bilo puno. Umeo je da drži situaciju i tuče su bile retke ali bivalo je gurkanja i tako je jedan se opružio na roštilj koji mu se ocrtao na kaputu za izlazak, i tako po sali.

Bivalo je dana kada mi iz blizine preko Toplice u lepoj junskoj noći, nećemo u kafanu, ali nas muzika navede kao na solilo.

Bila je tu i kafana “Zlatni točak” gde su kao inventar bili Jezdimir i Vidosav, naš Gubetinčanin, inače ljubitelj piva do kraja, pa smo ga zadirkivali kako ne može da zaradi samo za njega za pivo. Umeli smo mi mladi da ogladnimo od piva pa smo kupovali hleba i umakali u so i tucanu ljutu psapriku, pa pivo opet.

U Prokuplju je u to vreme bila na ceni kafana kod “Miše stolara” koje sada nema tu je “Čuturin” super market kod raskrsnice za Stražavu a i hotel “Hameum” gde je bila muzika i ostao nam je u sećanju Stole konobar, kasnije držao uglednu ćevabdžinicu, u koju sam rado svraćao dok je Stole tu stolovao. E taj Stole je umeo nama mlađim gostima da pripremi sezonske salate, pa je između ostalih za vreme “dugog toplog leta” pravio sezonske salate Ben Kvik i Klara-

Ben Kvik i dan danas pravim unučićima po recepturi Stoletovoj a to je sitno isečen krastavac sa isto takositno iseckanim belim i crnim lukom, čorbaluk i kašike – pa uz rakiju išlo propisno. Hvala ti Stole za spašavanje omladine na taj način.

Dobra je kafana bila i kod Ćule na Trnavskom putu i nju nismo preskakali.

Na više uz Toplicu bila je kafana “Toplička noć” u novoselskim livadama, gde je jedno vreme radio i moj drug Željko Kobra, sada pokojni i evo samo koliko da ga pomenem za one koji su ga znali. Ta kafana je porušena a po urbanoj legendi navodno je tadašnji gazda Caca uvredio nešto nekog konobara, koji je kasnije otišao u inostranstvo, došao do nekih para i porušio je ali ne kompletno, da bi nešto dojadio Caci premda ja tu ne vidim poentu, čovek prodao, uzeo pare pa šta ga briga za dalje.

Da pomenem i “Staru vrbu” koja je uvek aktivna i korektna još iz tih vremena moje mladosti.

Da ne preteram, mnogo neka mladi znaju kako smo se provodili mi vitezovi kariranih stolnjaka crveni-bele ili plavo-bele boje, živeli smo bez interneta, bez mobilnih, bez droge, bez gejova i dr, živeli smo bezbrižan i bezbedan život.

Ej da su nam godine one a pamet ova – da počnemo sve iznova – da navedem i ovu ofucanu frazu, i napomenem da svako vreme ima svoju pamet i tako će uvek i biti, a pamet je prema godinama.

…. ej, kafano, moja mukooooo…

… i tebe sam sit kafano, dabogda se zatvorilaaaa….

… još litar jedan rujnog vina …

(Autor: Zvonko Prelić)