Snežni oblak zemlju pohodio.
U ustima leden dah doneo.
U naručju svu planinsku huku
i sneškića na desnicu ruku.
Pokrio je sve ljudske nesreće.
Sve prostote i čemerne luke.
Pa se beli bez ijedne šare
Ta čistoća stavlja nas na muke.
Nema staze nema putokaza.
U paperju celi gradić spava.
U srcu nam sreća zakucala
u tišini belog zaborava.
Al’ već sutra pocepaće neko
Tu tišinu i nebeske skute
Pa će opet ljudska prljavština
da caruje bez imalo muke.
Zato danas u tom lažnom sjaju
Odsanjajmo sve željene snove.
Koračajmo ka zemaljskom raju
jer već sutra pakao nas zove.
(Autor: Zorica Ivanović)
Bravo