Plivanje je jedna od retkih veština koja detetu može doslovno da spasi život, a uz to je i sjajna fizička aktivnost koja jača celo telo, poboljšava koordinaciju i podiže samopouzdanje.
Ipak, mnogi roditelji se pitaju kada je pravo vreme, kako najlakše naučiti dete da pliva i šta da rade ako se dete plaši vode. Hajde da razjasnimo sve nedoumice.
Kada početi sa plivanjem?
Ne postoji striktno pravilo, ali stručnjaci se uglavnom slažu da je period između treće i pete godine života idealan za formalno učenje plivanja. U tom uzrastu dete već ima razvijenu motoriku, razume jednostavna uputstva i sposobno je da prati instrukcije.
To ne znači da beba ne sme ranije da bude u vodi, naprotiv, mnogi bazeni nude programe “beba i voda” već od šestog meseca, gde je fokus na navikavanju na vodenu sredinu i igri sa roditeljem, a ne na tehnici plivanja. Ovakvo rano izlaganje vodi kasnije olakšava pravo učenje, jer dete već oseća vodu kao prijatno mesto, a ne kao nepoznanicu.
Koliko vremena je potrebno detetu da nauči da pliva?
Ovo pitanje nema univerzalan odgovor, jer zavisi od nekoliko faktora: uzrasta deteta, njegove prirodne sklonosti ka vodi, učestalosti časova i individualnog tempa.
U proseku, dete koje redovno pohađa časove dva puta nedeljno može savladati osnove (disanje, plutanje i osnovne pokrete rukama i nogama ) za otprilike dva meseca. Ukoliko sami učite dete, prvih par dana od po nekoliko sati na moru i plaži, biće dovoljni za ove osnove. Ipak, naoružajte se i strpljenjem i oprezom.
Potpuna samostalnost u plivanju, kada dete može da pliva veću razdaljinu bez pomoći, obično zahteva barem jednu sezonu redovnog vežbanja. Važno je da znate da je konzistentnost mnogo bitnija od intenziteta – bolje je plivati kraće, ali redovno, nego retko i naporno.
Kako naučiti dete da pliva bez stresa i napora?
Najveća greška koju roditelji prave jeste forsiranje. Ako dete oseti pritisak da “mora” da pliva, ceo proces postaje traumatičan i usporava napredak. Ključ je u postepenosti i igri, a u tome vam mogu pomoći razni bazeni, mišići i ostala pomagala iz programa za dvorište i plažu.
Umesto da odmah tražite od deteta da pliva kao vi, krenite od osnovnih zadataka:
- duvanje mehurića – dete uči da izdiše u vodu dok stoji, što je osnova pravilnog disanja pri plivanju.
- plutanje na leđima uz podršku – roditelj drži dete rukom ispod leđa dok ono uči da oseti kako ga voda nosi.
- igra sa igračkama u vodi – hvatanje predmeta koji tonu uči dete da otvara oči pod vodom bez straha.
- pokreti nogu na ivici bazena – dete sedi na ivici i uči osnovni “kraul” pokret nogama ( maše nogama kroz vodu ), bez pritiska da odmah pliva.
Ovakav pristup, korak po korak, omogućava detetu da samo, prirodnim tempom, bez grča, straha i suvišnog napora, izgradi samopouzdanje u vodi.
Kako osloboditi dete straha od vode?
Strah od vode je potpuno normalna reakcija, naročito ako je dete imalo neko neprijatno iskustvo kao što je gutanje vode, pad u bazen ili posmatranje nečije panike u vodi. Evo nekoliko proverenih koraka koji pomažu:
- Nikada ne forsirajte ulazak u vodu. Prisilno guranje deteta u bazen samo pojačava strah i gradi nepoverenje.
- Budite uzor. Deca oponašaju roditelje pa ako vide da se vi opuštate i uživate u vodi i sami će se osećati sigurnije.
- Počnite van bazena. Igra sa vodom kod kuće, u kadi ili sa creva u dvorištu, pomaže detetu da se navikne na osećaj vode na koži bez pritiska.
- Napredujte malim koracima. Prvo sedenje na ivici i kvašenje nogu, zatim ulazak do kolena, pa do struka, svaki sledeći korak tek kada je dete spremno.
- Pohvalite svaki mali napredak, čak i ako je to samo stavljanje lica u vodu na tri sekunde. Pozitivan stav i pohvala gradi samopouzdanje brže od bilo kog treninga.
Ako je strah izražen ili dugotrajan, razmislite o instruktoru koji je specijalizovan za rad sa decom koja imaju strah od vode jer takvi treneri koriste igru i strpljenje kao glavne alate, umesto tehničkih zahteva.
Učenje plivanja treba da bude prijatno iskustvo, a najbolji rezultati dolaze iz kombinacije ranog, opuštenog izlaganja vodi, redovnih časova i strpljenja roditelja.
I ne zaboravite, svako napreduje svojim tempom, a najvažnije je da dete vodu doživljava kao mesto zabave, sigurnosti i uživanja.
