Ivica je uvek bio prvi u svemu, pa i u smrti

Srčan, hrabar, veseo i nezaustavljiv, dobar drug, prijatelj, suprug, sin i otac – tako opisuju poručnika Ivicu Petkovića u rodnom selu Bajčince. Dvadeset godina nakon pogibije u rejonu Košara, Ivici Petkoviću i Radiši Ivkoviću otkrivena je spomen ploča na zgradi škole.

Iako potreseni, Ivičina supruga, brat i prijatelji svečano govore o njemu. Spomen ploča je znamenje za generacije koje dolaze i njihov način da pobede zaborav. Oni, kažu, nikad neće moći da zaborave.

– Tu, ispred ove škole smo svi odrasli. Tu se fudbal igrao, odmalena smo se igrali, družili. Odavde je sve počelo. Zato je ovde i ta ploča. Nas dvojica smo prijatelji oduvek. Zajedno smo bili i u 63. padobranskoj brigadi. Delili smo i dobro i loše. – priča Slavoljub Pavlović, ivičin prijatelj iz detinjstva.

Prvi u svemu, pa i u smrti

Ivica je pre angažovanja u 125. motorizovanoj brigadi u Mitrovici bio pripadnik 63. padobranske brigade. Sa tom jedinicom je učestvovao u ratnom dejstvu i tamo ga ljudi pamte kao hrabrog i dobrog druga.

– On je poginuo 16. aprila, a ja sam saznao 19. aprila, kada je moja jedinica stigla na Košare. On je poginuo na Maja Glavi. Poginuo je od snajperskog metka. Hteo je da baci bombu na šiptarski rov. Prišao je dosta blizu, bukvalno je dopuzao do samog rova i snajper ga je pogodio u oko. Nisu mogli da ga izvuku odmah. Taj jedan njegov dobar drug uspeo je da ga izvuče s položaja. Način na koji je poginuo je stvarno herojski. Svi njegovi vojnici kažu da je bio izuzetan čovek. Prvi. Uvek napred. Tako je i poginuo. A takav je bio i u životu. U svemu je bio prvi! – priča Slavoljub.

– Prvi u pesmi, prvi u tuči, prvi da pomogne, srčan, hrabar, jednom rečju – ljudina! On je bio pravi drug i prijatelj. Takvog ćemo ga se uvek i sećati – dodaje Slavoljubova supruga Silvana.

O herojstvu će se tek pričati

Dok se prisećaju Ivice i dogodovština iz detinjstva i mladosti, Slavoljub sa svojom i Ivičinom suprugom Draganom – znaju da su danas ipak uradili nešto značajno za svog prijatelja.

– Mi ovde u selu ga pamtimo kao dobrog druga i čoveka. Ja sam samo hteo da se ne zaboravi. Mi to pamtimo, naša deca to ne bi smela da zaborave. I nova pokolenja koja dolaze ne bi smela to da zaborave. Trebalo bi da prepričavaju to herojstvo. – priča Slavoljub.

A da će se o Ivičinom herojstvu tek pričati potvrđuje i inicijativa mladih u selu da se, počev od ove, svake godine održava memorijalni turnir u fudbalu, koji će poneti ime po Ivici Petkoviću i Radiši Ivkoviću.

– To bi bilo mnogo lepo i meni je drago da vidim da je bilo potrebno samo malo da se svi pokrenu da se Ivica i Dive ne zaborave. – kaže Slavoljub.

Spomen ploča Ivici i Radiši otkrivena je uz zvuke patriotskih pesama, a potom i osveštena. Svaka duša na školskom igralištu u Bajčincu bila je danas sa herojima na Kosovu.