Naša kuršumlijska sela nisu samo naselja u kojima ljudi žive – ona su čuvari prošlosti, tradicije, vere i kulture, svedoci slavne i burne istorije i živo sećanje na vremena koja su oblikovala identitet ovog kraja.
U svojim sokacima i brdovitim predelima čuvaju duh predaka, ali i tihu opomenu da se broj stanovnika smanjuje i da mladi odlaze u potrazi za stabilnijim i udobnijim životom.
Razlozi za odlazak dobro su poznati: nedostatak razvijene infrastrukture, slabije mogućnosti zapošljavanja i otežani uslovi svakodnevnog života.
Naša sela su uglavnom brdsko–planinska, često su fizički udaljena i sa lošom putnom mrežom. Elektromreža je zastarela, mobilni signal je slab ili ga nema, a energetska i digitalna povezanost nerazvijena.
Da bi sela kuršumlijske opštine opstala i povratila život, potrebna je ozbiljna strategija države zasnovana na konkretnim merama.
Država bi, pre svega, morala da preduzme sledeće korake:
• modernizaciju putne infrastrukture i redovno održavanje svih seoskih puteva;
• obezbeđivanje brzog interneta i jakog mobilnog signala u svakom selu;
• podršku poljoprivrednim gazdinstvima kroz grantove, povoljne kredite i podsticaje;
• poreske olakšice i finansijsku pomoć za mlade porodice koje žele da se vrate;
• programe za obnovu napuštenih kuća i starih domaćinstava;
• podsticanje razvoja ruralnog turizma, prerade hrane i lokalnih proizvoda.
Da bi kuršumlijska sela opstala, potrebna je konkretna, snažna i dugoročna podrška države – ona koja će omogućiti povratak mladih, ali i ostanak onih koji još uvek čuvaju ognjišta.
Očuvanje sela je mnogo više od ekonomskog pitanja. To je pitanje kulturnog identiteta, pamćenja i nacionalnog opstanka. Narod koji zaboravi sela i svoju istoriju gubi korene iz kojih raste budućnost.
(Autor: Nikola Dragović, master politikolog)
