U svojoj nameri da predstavimo izuzetne žene Prokuplja, one koje u Prokuplju žive i rade, ali i one koje su u Prokuplju rođene, a žive na drugom kraju sveta i plene svojom izuzetnošću danas donosimo priču o Ani Radivojević.
Ana je rođena Prokupčanka, u divnim tridesetim, mama i ekonomista, operativni menadžer u kompaniji Premier Marketing Management u Dubaiju. Za deset dana slavi svoju petu godišnjicu života u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, te nam je to poslužilo kao lep povod za razgovor.
Kako izgleda život jedne Prokupčanke u Dubaiju?
Kada dođeš u Srbiju i u svoj kraj, oni koji te poznaju ne pitaju mnogo, ali oni koji te manje znaju često umeju da pitaju: „Pa gde ti je boja?“ i onda usledi komentar: „Ti kao da ne živiš u Dubaiju!“
Život u Dubaiju ili bilo gde drugde je prosto normalan. Porodica, prijatelji, posao…. Razlika je u tome, što je komfor života u Dubaiju malo drugačiji pa su neke slobode veće, iako to čudno zvuči jer većina ljudi smatra da je život u muslimanskoj zemlji regulisan mnogim “no no” pravilima. Možda to i jeste slučaj drugde, ali u Dubaiju nije i sigurno ne za strance.
Restorana, parkova, plaža, marketa, radnji, igrališta je svugde i jako puno…tako da vikendi nikad nisu dosadni i naprosto ima svega i za svačiji budžet. Pritom se ograničavam na svoje iskustvo i iskustvo ljudi koje poznajem.
Koliko dugo tamo živiš? Kakav ti je posao? Šta te inspiriše?
U Dubaiju sam bezmalo 5 godina, kročila u pustinju tačno 21. oktobra 2014. Pre Dubaija sam 4 godine radila u banci i ono što sam znala kad sam dolazila ovde, jeste da je to industrija u kojoj sigurno neću raditi. Mesec dana nakong dolaska dobila sam priliku da radim u lokalnoj kompaniji koja se danas može opisati kao kompanija za istraživanje tržišta i konsalting. Radimo sjajne projekte kako za internacionalne tako i lokalne brendove u ovoj oblasti. Moj posao je da kao prva osoba posle generalnog menadžera vodim odeljenje strategije i operativnog upravljanja projektima na tražištu Srednjeg Istoka. Takođe sam neko ko radi na konstantnoj nadogradnji naših internih projekata pa tako sarađujemo sa sjajnim Univerzitetima u Emiratima i van Emirata i često dovodimo praktikante na projektima. Tačan broj praktikantima sa onima iz Srbije je do sada 13 mladih i predivnih ljudi kojima smo tim i ja bili mentori u sticanju prvih poslovnih iskustava….
Kako izgleda podizanje deteta u islamskoj zemlji?
Kad je Pavle rođen, kao i svaka majka u ovoj zemlji (velika većina) porodiljsko je trajalo samo nekih 45 dana dok su preostala 3 meseca neplaćeno odsustvo, zbog čega se majke vraćaju poslu posle nepuna 4 meseca, a deca ostavljaju na brigu dadiljama, kućnim pomoćnicama, vrtićima. Naša sreća je bila u tome što smo imali pomoć porodice sve dok Pavle nije napunio nekih 9 meseci i krenuo u vrtić sa vremenom od 10 sati dnevno. Predugo i preteško za bebu i majku, ali vreme prođe i postane lakše ali i komplikovanije.
Obrazovanje je jako skupo, ali može se reći donekle i vredno ulaganja. Deca se od malih nogu uče dvojezičnosti, što znači da dete od prvog dana progovori Engleski dok se se Arapski i Francuski dodaju u 2 godini života ukoliko je roditelj saglasan sa istim.
Nažalost, previše je majki i očeva koji rade u Emiratima, a da su pritom razdvojeni od dece, jer nisu u mogućnosti da istoj pruže obrazovanje i to se vidi na primeru onih koji dolaze sa Filipina, Šri Lanke, Bangladeša, Nepala pa čak i Indije… e to je ona druga strana Emirata koju turisti ne vide.
Šta te fascinira u Dubaiju? Koliko se razlikuju naše kulture? Da li su to nepremostive razlike za tebe i tvoju porodicu?
Ništa me toliko ne fascinira…posle 5 godina negde je to stvar i navike. Možda bih samo napomenula brzinu kojom se ova zemlja menja i razvija..
Što se tiče razlika ili pak sličnosti, postoji jako velika sličnost ali u generaciji naših dedova…potreba da se sačuva i uštedi za sledeće generacije kao i privrženost porodici i ogromno poštovanje prema roditeljima…kao što rekoh ovo je i jednima i drugima blisko samo u toj generaciji. Danas…rekla bih ništa..i njihovi mladi i naši su jedna potpuno nova dimenzija…
Ova zemlja je prepuna kontradiktornosti, ali ja je volim. Ovo je zemlja u kojoj sam oformila svoju porodicu, zemlja rođenja mog deteta, zemlja i zemlja koju trenutno mogu da zovem svojim domom. Takođe ovo je zemlja u kojoj osećam da su “krila” na svom mestu…
Da li postoji nešto što ti baš ne odgovara?
Diskriminacija koja vlada u čitavoj zemlji….mentalitet naših ljudi u Dubaiju… i još jedna stvar…lokalaca je samo nekih 9,5%, dok Indijaca 27% , pa eto, ponekad zaboravim gde sam.
Sta najviše prija, a šta ti odavde nedostaje?
Ja čvrsto verujem da mesto rođenja bira sudbina i roditelji, a da mesto života biramo sami. Dubai je bio moj izbor pre pet godina spletom okolnosti i recimo jednim pozivom meni drage i dugogodišnje prijateljice. Ovo je mesto gde sam oformila svoju porodicu sa dugogodišnjim partnerom i dobila dete. Dubai je moj dom trenutno, a Srbija će uvek biti moja kuća.
Nedostaje mi brat i njegova devojčica, nedostaje mi moja soba kad se uželim mira i tišine, nedostaje mi moja Marina, Ceca, Julija…nedostaje mi naša zelena i plava, nedostaju mi divlje jagode u proleće jednog predivnog sela gde sam provodila raspuste, nedostaje mi zvuk noći.
Koja je to uspomena iz Srbije koju najradije dozivaš u sećanje?
Uspomena na jednog čoveka koji se zvao Gradimir, .koji je nas četvoro unučadi odgajao kao jedno, u jednom selu pored Dubova, učivši nas da je porodica stub i snaga, uspavljivao sa pričama punim izmišljenih avantura da podstakne hrabrost verujući da je to jedini ispravan put uspeha, učio da poljoprivreda i škola imaju jednaku važnost jer kad prigusti opstaju samo oni sa veštinama da ne ostanu gladni što će se pokazaće se kao tačno tokom hiperinflacije.
Čovek koji mi je dao savršen uvod u Arapski svet i mentalit istog jer je jednom davne 1985. tamo radio… Da mogu da mu postavim pitanje i dobijem odgovor na isto, verovatno bi glasilo “Kako si znao?”
Gde si za 5 godina?
Srećna i zdrava, tolerantnija i mudrija, mama još jednog deteta, Business Excellence Director u nekoj od internacionalnih kompanija u Dubaiju ili pak van njega i nadam se jednako slobodnog vremena kao sada.
Šta za tebe znači biti Prokupčanka i Topličanka?
Jesu moji koreni Toplički ali su moja snaga i volja negde odlika mog naroda u globalu. Za mene Topličanka znači, ona koja prvenstveno poštuje svoje korene i nikada ne priča ružno o svom kraju i ljudima istog, ma koliko se ne slagala sa svime. Ona koja brine o onima koji su ostali i vraća svom kraju ,u malim koracima danas, a nadam se jednog dana u malo većim i značajnijim.
Tekst je napisan u okviru projekta „Izuzetne žene Toplice”, koji se sufinansira iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
