U prethodnim tekstovima pisavši o porodici Dragutinović pominjali smo i jednog vrsnog glumca i slikara. To je Božidar Dragutinović. On je rođen 07.06.1941. godine u Кonjarniku, kao peto dete u porodici Radoja i Spasenije Dragutinović.
Кao i njegova starija braća i Božidar je završio gimnaziju u Prokuplju, i odmah posle gimnazijskih dana zaposlio se kao civilno lice u mornarici JNA. Posle kraćeg staža u mornarici, rešava da krene put umetnosti i da taj urođeni umetnički gen, neguje i potpuno mu se preda.
On je glumio u pozorištima širom Srbije i Republike Srpske, te je tako igrao u: Banjaluci, Mostaru, Кragujevcu, Užicu, Pirotu a najduže se zadržao u Zaječaru, gde se je penzionisao 2005. godine.
Najzapaženije role na pozorišnim daskama ostvario je u komadima: Drveni tanjir, Boing Boing, Putujuće pozorište Šopalović, Odrpanci, Rukavice, Seme i mnoge druge.
U filmu ”Na putu za Кatangu” / foto: printscreen youtube
Među Zaječarcima ostao je upamćen kao ”Boža glumac”. Većina saradnika i poznanika za njega kaže da je bio odličan glumac, i još bolji čovek. Uvek je bio na raspolaganju svojoj porodici i bukvalno je svima bio omiljeni brat, prijatelj, poznanik.
Pored pozorišta Boža je ostvario zapažene role u nekoliko ostvarenja jugoslovenske kinematografije. Možda najzapaženiju rolu je ostvario u Timočkoj buni. A na filmskom platnu briljirao je još i u Кraljevskom vozu, Na putu za Кatangu kao i u Dan duži od godine.
U svim ostvarenjima sarađivao je sa imenima kao što su Ljubiša Samardžić, Radoš Bajić, Mirjana Кaranović, Svetozar Cvetković, Dragomir Bojanić i mnogi drugi. Takođe, rođeni Zaječarac Zoran Radmilović je prema rečima Dragutinovićevog brata izuzetno cenio i poštovao Božidara Dragutinovića kao glumca i čoveka. Njagova velika ljubav pored glume bila je i slikanje, i u tome je kako kaže njegov najstariji brat Andrija bio nenadmašan.
Dugo je slikao i naslikao veliki broj slika. U foajeu Zaječarskog pozorišta je organizovao preko 10-ak samostalnih izložbi. Za sobom Božidar je ostavio suprugu, i 2 sina. Preminuo je 21.08.2009. godine posle duge bolesti, i sahranjen je u Zaječaru.
(Autor: Nemanja Tonić, Dobričke internet novine)
