Nekada je najvažniji dan u nedelji u Kuršumliji bio četvrtak. Pijačni dan. Tada se iz svih sela okolnih u čaršiji sabirali ljudi, naravi, običaji…
Sa sela su grad punili ljudi, ovi iz čaršije bili tu kao i obično.
Sada ih je sve manje…
I jednih i drugih…
Gužve ulicama kojim su se teško probijali automobili više nema… Čak ni oko ulaza u pijacu…
Sada automobili kojih još malo, pa biće ih više nego Kuršumličana – prolaze bez problema…
A na pijaci, kao i uvek, zeleniš, sir, kajmak i jaja, ponekad malo ili malo više, uglavnom polovne garderobe kada “braća Romovi donesu iz Nemačku”…
Nema više onog starog “štimunga”… Čak ni u okolnim kafanama i birtijama…
Piljare sa povrćem na svakom ćošku, pa sada samo oni sa navikom da četvrtkem kupuju za narednu nedelju prolaze sa torbama na točkiće…
Teško je sada da se napravi i fotografija, autentična… Ona koja odslikava četvrtak u Kuršumliji…
Odustao je i hroničar našeg vremena – Mile Koprivica čije albume ste gledali na fejsbuku redovno…
Možda do nekog novog dana, datuma koji treba da odslika vreme koje je, izgleda iza nas kada se pazarilo i četvrtak bio najznačajniji dan u Kuršumliji…
Pročitajte i sledeće priče o Kuršumliji:
Iseljavanje kao sudbina Kuršumlije
(Autor: Miloš Ivanović, urednik Top Novosti)
Sa setom procitah ovaj tekst, i zaista je tako, ostao mi je u pamcenju cetvrtak, nesto manje ali vasari i te kako u lepom secanju i nezaobilazni Pampur bar, valjda bese vlasnistvo Zemljoradnicke zadruge a i kafana Evropa je tim danima bila puna. No sad su druga vremena, drugi obicaji, drugi narastaji i sa setom se secamo tih vremena.
Svaka varos nesto dobila;Kursumlija vise nema ni cetvrtak a bio je poseban ,topao kao letnji dan.