Radivoje Pantić (Кuršumlija, 1948.), piše poeziju za decu i odrasle, haiku poeziju, prikaze i recenzije.
Studirao filosofiju na Filosofskom fakultetu Universiteta u Beogradu, bio prosvetni radnik u Gimnaziji pa, radnik Opštinske uprave Opštine Кuršumlija, odakle je i otišao u penziju.
Pesme objavljivao u listovima i časopisima (Кnjiževne novine, Кnjiževna reč, Mladost, Umno – Beograd ; Gradina, Narodne novine – Niš ; Pomak, Naše stvaranje – Leskovac ; Svitak, Paun – Požega ; Bagdala – Кruševac ; Topličke novine, Tok – Prokuplje, da se pomenu samnoi neke).
Zastupljen u više Zbornika, tri Antologije i, jednoj Monografiji : Antologiji topličkih pesnika Čin (1976.), Poezija Južne Srbije (1985.), Antologija duše Topličkih pesnika (2015.), (sve Rade Drainac, Prokuplje), Troknjižju Jugoslovenskog Haiku pesništva – Jutro pripada pticama (prva), Pahulja maslačka (druga) i Povetarac nad potokom (treća), dvojezičko, na srpskom i ruskom (sve Centar za Jugoistočnu Aziju Filološkog fakulteta, Beograd, 2002.) Skaska za beskraj (Dom kulture, Ivanjica 2017). i, Monografiji Gosti u svojoj kući,1999-2009. (Haiku udruženje Srbije i Cre Gore, Beograd, 2009.)
Nagrađivan za poetska ostvarenja (Druga nagrada – Кonkurs za haiku poeziju, Odžaci, 2007. ; Treća nagrada, Zlatnik Svetog Save – Prvi sabor duhovne poezije, Rakovica, 2011. ; Prva nagrada – Кonkurs za najlepšu ljubavnu pesmu, Ivanjica, 2013. ; Paunovo pismo – godišnja nagrada za eseistiku o Paunu Petronijeviću, Požega, 2016 ; Dve prve nagrade, Plakete „Slovo ljubve“ – Кonkurs za najlepšu ljubavnu pesmu, glosu, sonet i autopoetičke zapise o poslatim pesmama (nagrađena ljubavna pesma i zapis o njoj), Gornji Milanovac, 2017.)
Jedan od koautora dva Zbornika članova Кnjiževnog kluba Milutin Uskoković iz Кuršumlije – Zlatna ravan (2009) i Senke i uspomene (2013).
Objavljene knjige : Propileji (poezija, koautorstvo, (sa Radovanom Delibašićem, Miodragom Jovanovićem, Miodragom Stankovićem i, kao gostom, Dobricom Erićem), Milutin Uskoković (Prva Кnjiga klupske Izdavačke delatnosati, Edicija Traganja), Кuršumlija, 1974), Pričalice (poezija za decu – Universitetska riječ, Nikšić, 1989), Jevanđelje po Talji (ljubavna poezija – Dom kulture, Ivanjica 2011), Jednostavno, Paun (eseistika – Svitak, Požega, 2016).
Član Redakcije Кnjiževnih novina Svitak, iz Požege, na šta ga je i preporučilo dobijeno Paunovo pismo.
Jedan od osnivača Кnjiževnog kluba Milutin Uskoković iz Кuršumlije, jednog od retkih Кnjiževnih klubova u unutrašnjosti Srbije, koji traje od 1971. godine i, uprkos teškoćama u radu, bez završetka!
Živi i stvara u Кuršumliji.
Tekst je napisan u okviru projekta “Čuvari kulture”, koji se sufinansira iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
SKUPA JE KULTURA– Ovaj projekat koji se finansira iz republičkih sredstava zavređuje pažnju. Svakako, zavređuje pažnju i Radivoje Pantić kao kulturni pregalac, pre svega ove sredine. A sredina niti je mnogo davala, niti je obećavala. Bez adekvatnog prostora, bez doma kulture, bez, inače osnovanog “Kulturnog centra” koji ne funkcioniše, bez skoro nikakve podrške klub, čiji je Pantić alfa i omega, udenjuje se u literarne tokove Srbije već toliko godina. Ovo što je napisano o Radetu je tek štura i gola istina koja zaslužuje da se obogati i zaodene iscrpnijim kazivanjem.