Darko Krasić: Zbog trčanja postaješ bolji čovek

Maturant Tehničke škole „15. maj“ Darko Krasić već pet godina broji svoje trkačke kilometre, a odnedavno ne silazi sa pobedničkog postolja. Atletikom je počeo da se bavi rekreativno u 8. razredu i nakon slučajnog prijavljivanja na polumaraton, koji je uspešno istrčao, shvata da je, uprkos težini, to pravi sport za njega.

Iza ovog osamnaestogodišnjaka je dosta trka, i kako kaže, svaka je teška na svoj način i priča za sebe. Istrčao je ultramaraton od 50km i nakon 6 sati stigao deseti na cilj, od ukupno 30 učesnika.  Učestvovao je na Pančevačkom maratonu (42,2km), a na Zrenjaninskom polumaratonu prošle godine osvojio prvo mesto u kategoriji muškaraca do 19 godina. Na Niškom polumaratonu samoprevazilaženja dobio je nagradu za najmlađeg maratonca. Već dve godine je učesnik Balkanske Trkačke Lige, prošle godine je bio vicešampion do 24 godine, a za ovu godinu se bori da bude prvi.

– Za pet godina trčanja, a skoro četiri godine intenzivnog trčanja, istrčao sam više od 30 trka, nadam se ako me posluži zdravlje da ću nastaviti tako, jer je sve ovo što radim korak napred ka ostvarivanju želje da budem bolji nego što sam sad, disciplinovaniji i bolji čovek. Koliko god da je to danas teško, siguran sam da ću uspeti. A kao glavni cilj zbog čega sam u svemu ovome jeste da istrčim ultramaraton u Sahari od 250km. Trudiću se kao i do sada i nadam se uspehu – kaže mladi Krasić.

Za atletiku i maraton kao najtežu atletsku disciplinu odlučio se upravo jer je jedan od najtežih sportova.

– U početku nisam ništa znao o atletici, tek sam kasnije kroz treninge i trke otkrio težinu ovog sporta. U trčanju imate dosta načina kako da pobedite sebe, što se takođe moze usmeriti ka ostalim poslovima i dosta je važna stvar pobeđivati sebe. U atletici je to normalno, ali uz rad, rad, rad i rad. Većina mojih drugara, a i ljudi danas više vole da se najedu i da legnu, popiju „pivo” i super im je, to je najlakše. Dok se onaj ko istrči maraton oseća deset puta bolje od takvih ljudi, osećaj je uzvišen i ne može se opisati recima… To je ponos, zadovoljstvo, sreća. Razumem da ne može svako da krene ovakvim putem, ali svako može da pobedi sebe na bilo koji način, samo je bitna volja i želja.– kaže Darko.

To je ujedno i jedan od vodećih Darkovih motiva, da što više svojih prijatelja povuče ka zdravom načinu života, da su što manje u kaficima, a što vise u prirodi, jer smatra da je aktivnost nešto najbolje što možete da pružite svom telu.

– Biću iskren, pokušao sam da privučem dosta prijatelja, trudio sam se oko njih, motivisao i bodrio, radio im sve ono što ja nisam imao kada sam bio na početku i nadam se da sam bio dobar u tome. Veliki broj njih je odustalo, razumem ih, nije svako sposoban za to. Ali imam i one koji će možda nastaviti mojim putem. Zaista bih to voleo, jer je bolje da im bude uzor neko normalan sa normalnim ciljevima, nego neko ko po ceo dan sedi u kafiću ili neko ko se u „subotu” mnogo napio i nije znao šta radi. – kaže Krasić.

Darko je član Atletskog kluba „Topličanin” od njegovog osnivanja, a od svoje druge trke se povezao sa Igorom Stanojevićem i zajedno sa njim napravio veliku i trčanju predanu ekipu.

– Igor je veliki čovek, to mora da se zna, dosta mi je pomogao u radu, njegovi saveti su kvalitetni i mnogo su mi pomogli. Zajedno idemo na trke, mučimo se, znojimo se, krvarimo… Sve to zajedno prolazimo kao ekipa, dosta smo privrženi jedni drugima i volimo se. Još jednom moram napomenuti, AK „Topličanin” je zaista drugi Gvozdeni puk – kaže ovaj mladi atletičar.

Pored drugih članova kluba, za svoje saveznike u pripremama za trku Darko ima muziku i pozitivne misli. U trčanju mu najviše pomaže da razmišlja o novim ciljevima, o svojim željama – i dok kilometri prolaze, kako kaže, pobeđuje sve ono što je negativno.