Pričao deda kako je bilo,
nekada, kaže, kad beše mlad.
Drugo se tada volelo snilo.
Lepše se mnogo živelo tad!
Ruku joj ljubim i ružu dam,
dotaknem obod svoga šešira,
poželim dami ugodan dan
u šetnji hladom senki čaira.
Kad veče tamom upali zvezde,
po neki fenjer i staru strast,
kočije moje kaldrmom jezde
tamo gde vinu poje u čast.
Sa kule, sat, kad ponoć javi,
iz krčme moja družina pođe,
prateći mene sokakom malim,
pod prozor njene kuće dođe.
A onda pesma…svira gitara,
i roj tambura uz treptaj sveća,
samo se njen prozor otvara….
Tako se nekada rađala sreća!
(Autor: Radovan P. Đukić)
Šteta, Đuka, što se ranije nisi javljao i što nermaš naviku da učestvuješ na Konkursima!