U okviru Film kluba Prokuplje zahvaljujući festivalu Beldos u Prokuplju u Narodnom muzeju Toplice su prikazani filmovi “Na crnoj listi” i “Dobrodošli u Sodomu”. Na premijeri filma “Na crnoj listi” gostovao je i producent i scenarista Dejan Marković.
Dejan Marković „Skile“ je srpski pisac i filmski producent. Rođen je 1962. godine u Beogradu, gde živi i radi. Oženjen i ima dvoje dece. Od 2005. godine vežba Falun Gong. Poznat je kao aktivista za ljudska prava u Kini. Producent filma Skile 2013. i filma Na crnoj listi 2018. Autor dva romana “Knjiga snimanja 91 -92” (2003) i “Prizivanje Katarine” (2004).
Film “Na crnoj listi” je dokumentarni film koji govori o pristalicama Falun Gonga, koje su surovo kažnjavane u Kini. Šta biva kad država proglasi prosečnog čoveka za državnog neprijatelja? Prateći događanja s margina kineskog samita u Beogradu, kad je policija faktički kidnapovala grupu aktivista za ljudska prava iz zemalja EU, otkrivamo priču o surovom progonu meditaciijske prakse Falun Gong u Kini, političkim pritiscima na male zemlje, ali istovremeno i gorku istinu o svetu u kom živimo – gde je trgovina prioritet, a ljudska prava su uvek na drugom mestu.
Kada je nastala vaša ljubav prema pisanju, književnosti i kada ste poželeli da izdate vaše knjige?
Veoma rano sa nekih 7,8 godina, počeo je moj književni rad, prvo sam počeo da pišem neke pesme. Kasnije se moja ljubav prema pisanju razvijala kada sam sa 15 godina osnovao svoj bend, čije sam pesme ja pisao .Pokušao sam da pišem drame, čak i roman. Moj prvi roman napisao sam u vojsci. Imao sam mnogo vremena tada, za razliku od drugih koji su izlazili u grad, družili se. Ja sam tada stvarao. Sa 19 godina napisao sam prvi roman, koji nikada nije objavljen. Imao sam 38 godina, kada mi je objavljen prvi roman.
Šta možete da nam kažete o romanu “Prizivanje Katarine”?
Moji romani su uglavno vezani za 90. godine u Srbiji, koje su za mene bile veoma bolne. “Prizivanje Katarine” je jedan antropološki triler, koji na neki način pokušava da rasplete “Kosovski čvor“. On je napisan pre 16 godina, ali taj čvor se raspliće i dan danas. Ne bi se reklo da je pred raspletom. Možda bi nama samima pomoglo malo manje misli o Kosovskom mitu, a znali malo više istorije, šta se zapravo tamo desilo. Uglavnom ljudi više znaju mitologiju nego prave činjenice. Nije u pitanju samo naš narod, takvih slučajeva ima i kod Engleza. Pitali su da li je kralj Artur zaista postojao? Svi su mislili da jeste, ali postojanje kralja Artura je zapravo mit. Ljudi danas u sve veruju, kada je u pitanju Kosovski boj. Kada sam proučavao činjenice saznao sam da su se mnoge stvari drugačije dogodile. Na primer, da Miloš Obilić nije ubio Murata, već je to učinio Bajazit. Na kraju problemi se javljaju zbog nedostatka istorijskih spisa i činjenica.
Koliko je bilo teško stvoriti drugačiju sliku tokom istraživanja, kada znate kako su vas roditelji, ljudi učili do tada?
Nije bilo teško, to svako može. Bilo koju ozbiljnu knjigu o Kosovskom boju da uzmete, vi možete stvoriti drugačiju sliku. Ne treba imati nikakve tajne izvore. Ako uzmete samo materijal akdemika i istoričara, bez mnogo udubljivanja shvatićete da je istorija nešto drugačija.
Kada je nastala Vaša ljubav prema filmu, scenariju i producenstvu i da li možete da nam kažete nešto o filmu “Skile”?
Po filmu “Skile” nastao je moj nadimak. Taj film možete pogledati na Youtubu. Ovaj film je obišao 30 filmskih festivala. Posle pisanja romana došao sam do toga da u današnje vreme malo ko čita i upravo zbog toga sam počeo da se bavim filmom. Teško je danas naterati ljude da više čitaju, pogotovo mlade. Ljudi će pre pogledati dobar film, nego pročitati dobru knjigu.
Da li postoji nešto novo što se krčka u vašoj kuhinji (snima od strane Vaše producentske kuće)?
Ekskluzivno za Top novosti, planiramo da snimimo seriju od 10 epizoda. Danas su serije veoma dobra stvar. Ta serija biće regionalni projekat. Biće to srpsko-hrvatska-bosanska serija.Ovaj projekat je veoma važan za mene. Zato što ću ponovo okušati sreću kao producent i scenarista.
