Put od dečije igre na ujakovoj harmonici do virtuoznih nastupa na svetskim muzičkim scenama, za Dušana Sekulića uglavnom je bio ispunjen radom, učenjem i upoznavanjem ovog instrumenta i njegovih mogućnosti. Iako nema sumnje u njegov talenat, ovaj svetski poznati umetnik kaže da je tu gde jeste ne zahvaljujući talentu, već – igri.
Poigravanje sa muzičkim žanrovima, stilovima, ali i lakoća koja se oseti kad Dušan zasvira čak i najzahtevnije klasične kompozicije jeste ono što publiku širom sveta oduševljava. Sekulića prepoznaju sve svetske pozornice kao virtuoza, nastupao je u Evropi, Aziji i Australiji, osvajao mnogobrojne međunarodne nagrade. Sve to, jer kaže ume da se igra na sceni i sa publikom koketira.
– Virtuoznost je tehnička sposobnost izvođača i jedini način kojom se postiže je vežbanje. To je brzina, a pored toga postoji naučenost muzike koja vam daje priliku da neke kompozicije drugačije odsvirate, drugačije iznesete, da date neki svoj pečat. Talenat je Božja kapljica koja je tu da samo otvori to što si već naučio, stekao – da izneseš. Možda se to kod mene baš na koncertima vidi. Mnogo se igram na sceni. Baš sa klasičnom muzikom nastojim da pokažem da to nije bauk, da to nije teško, da je to, u stvari, muzika u kojoj može da se uživa, da se sluša, da opušta. Ne izađem da se namrštim, grčim, prosto igram se, koketiram s publikom. Možda se tu vidi ta virtuoznost, u toj lakoći i u mom odnosu prema muzici i publici – kaže Dušan.
Muzičku koketeriju svakako olakšava i izvođenje popularnih svetskih hitova na harmonici, ono što publika ne očekuje da čuje. Gde god da nastupi sa svojim bendom reakcija ljudi je oduševljenje, upravo zbog toga što ne mogu da se načude i ne očekuju to što čuju. Koncert počinje Dušan sam, izvođenjem klasičnih i svojih autorskih kompozicija, a završava ga 12-13 umetnika na sceni.
– Ono što ja želim jeste da približim haromoniku bliže narodu, jer ovaj instrument može svašta. Na našim prostorima se harmonika uvek povezuje sa folklorom i narodnim melosom, a njene mogućnosti su mnogo veće. Na koncertima sviramo džez, rok, metal, autorsku muziku, sambe, bukvalno se igramo sa stilovima i žanrovima. Kada jednom ljudi čuju šta sve harmonika može, ne žele da sviramo npr. Užičko kolo. Jer Užičko kolo su svi čuli, svi znaju kako Užičko kolo zvuči, a kad čujete Majkla Džeksona na harmonici, zapitate se šta sve taj instrument može. Još nam niko nije rekao da mu je bilo dobro na našem koncertu, uvek mu je bilo odlično na koncertu! – kaže Sekulić.
Bez obzira gde nastupa, generalan utisak na koncertima je svuda isti: iznenađenje i oduševljenje. Dok se domaća publika iznenađuje mogućnostima harmonike, strana publika je naslušanija klasike i ima prema njoj veće poštovanje, pa ju je možda teže dići na noge, kaže Dušan. U inostranstvu gotovo uvek sviraju nešto s naših prostora. Numere koje obrađuje bira po osećaju.
– Pesma bukvalno treba da me, upotrebiću taj grubi izraz, čačne, da me dirne. I onda krenem da razmišljam kako bih to mogao da obradim, promenim, uklopim. Najpre se osmišlja ta linija na harmonici, a onda se bend uklapa aranžmanski, linija po linija – kao slagalica. Deo po deo, svaki član benda daje svoj doprinos, jer svako poznaje svoj instrument i njegove domete najbolje. Na kraju ja to zaokružim i složim aranžmanski, a oduševljenje nikad ne izostane. – kaže Dušan.
Bitan momenat u Dušanovom obrazovanju i razvijanju sebe kao umetnika je svakako školovanje na Bečkom konzervartorijumu „Franc Šubert”, gde se i prvi put oprobao u komponovanju. Kao i sve ostalo kod Dušana, i autorski rad proistekao je iz improvizacije i igre.
– Tome sam se posvetio tek na završetku studija. Komponujem na klaviru. Prvo se rodi interesantna temica, pa se ona razrađuje. Moja prva autorska kompozicija „Sjećanje“ je nastala upravo tako i interesantno je da uvek drugačije zvuči kad je sviram. Nastojim da je stalno improvizujem, nadopunjujem i obogaćujem. Tako je i sa ostalim mojim kompozicijama koje će se uskoro naći na cd-u. U pripremi su dva diska, jedan sa klasičnom muzikom „Moć/noć muzike“ i drugi sa našeg koncerta „Accordion fantasy“. – kaže Sekulić.
Prokuplje se našlo na mapi turneje „Ljubav nije samo riječ“, u okviru koje nastupa ovaj umetnik sa svojim nesvakidašnjim bendom. Pored već poznatog slogana „Očekujte neočekivano“, Dušan kaže da će na ovom koncertu publika osetiti – muziku.
– Muzika je kao čovek. Ne oseća se svakog dana isto. Za mene je muzika emocija. Kad sviram, emociju dajem i emociju primam. Zbog toga, iako kompozicija ima svoj kostur, ona svaki put zvuči drugačije, trebalo bi da zvuči drugačije. Mislim da se to posebno oseća na ovom „Accordion fantasy“ koncertu. U pripremi je i „Accordion fantasy 2“, gde planiramo da publiku iz kompozicije u kompoziciju dovodimo u oprečna osećanja: iz tuge u radost, iz radosti u setu, melanholičnost i nostalgiju, ali o tome više neki drugi put – zagonetan je Sekulić.
U sali Doma kulture 29. novembra za Prokupčane će nastupiti ovaj neobičan bend umetnika iz Bijeljine, sačinjen od muzičara i glumaca. Uz njih nastupa Dečiji hor Doma kulture „Sanjalice“ i mnogi gosti.
Dolaskom na koncert Prokupčani učestvuju u velikoj humanitarnoj akciji Rotaract kluba Prokuplje, jer je sav prihod od prodatih ulaznica namenjen za kompletno opremanje neophodnim rekvizitima prokupačkog Dečijeg hora „Sanjalice“, kao i projektu Rotarakt Kluba Bijeljina za opremanje igrališta na otvorenom za decu sa posebnim potrebama.
