U stvari ljubav?
„Latinoameričke serije imaju srećan kraj, turske serije imaju tužan kraj, a indijske serije nemaju kraj.” To sam naučila na fejsbuku. To, i kako ljudima nedostaje španski koji razumeju i uz koji su odrasli. Odrasli, ej!
Ja sam bila jedna od onih „nesrećnica” koje nisu imale ružičastu televiziju. Nisam znala ko je Esmeralda ili Zlobnica. Kasandra je bila zakon, kako se kaže. Kasandra i Ljovisna. I tol’ko. Nema više. Gotovo. Za mene gotovo. A “Televisa presenta li presenta”! Pogledaš prve dve epizode i znaš šta će da se desi u poslednje dve. Ko ima „kalibra” za umiranje, ko za nedozvoljenu ljubavnu romansu, ko za kriminal. Zabrinjavajuće je koliko je čovek u stanju da veruje u gluposti.
Ja to zovem ispiranje mozga za žene. Jer to nije romantika. To je slojevita patetika. Ili mi nismo od tog “vatrenog latino štofa” ili neko hoće da nas ubedi da jesmo?
„Televisa presenta”, Hollywood presents, pa sad još i Turci i Indijci! Ima više zabranjenih ljubavi na svetu nego ljudi! Degustatori televizijskih noviteta me ubeđuju da indijske serije niko ne gleda. Kažu: „Oni se u epizodi samo gledaju! Jedna epizoda od pola sata ima tri scene, razmene ukupno deset rečenica. Odmah vidiš da je produkcija tek čula za slow motion, pa ga koristi do iznemoglosti! Ko će, bre, to da gleda? Zato ovamo, lepo, imaš čoveka, Ali Rizu, znaš. Jao, koliko taj čovek ima problema! Ima tri ćerke, vidiš, i… ”
Oooo, Turci!
Vraćamo se korenima, izgleda. Malo nam je bilo druženja. Sad istorija na repeat. Evo šta sam ja naučila iz turskih serija: izuvaju se kad uđu u kuću, žena obavezno sve krije od muža (da ga ne opeterećuje tričarijama), nema desetominutnih scena ljubakanja i pipkanja kao kod Meksikanaca, kažu „jok” za „ne”, ne gledaju se pola sata kao Indijci, i ponosni su, mnogo su ponosni.
Kad vole, to je velika ljubav koja se ne preliva iz „madre mio” jecaja. Više ćute nego što govore ljubav – i to je, čini mi se, realno. A tužan kraj? To je, valjda, nešto što su od nas pokupili.
Uvek se pitam: da li stvarno Meksikanci ne znaju da im je služavka majka ili da ih voljena voli dok se ne posavetuju sa sveštenikom? Da li stvarno Turci robuju običajima i drže žene na ženskom pijadestalu ili pod šakom? Da li se Indijci stvarno toliko dugo gledaju i teatralno reaguju na svaku glupost? Da li će Holivud i dalje da stvara idealnog – duhovitog – zgodnog – pametnog – muškarca koji će spasiti ženu ili dozvoliti ženi da ga spase? Kada će BBC da ekranizuje neku ljubavnu priču iz viktorijanskog doba?
Svakom svoje, rekla bih. Indijci, Turci i narod iz Latinske Amerike verovatno razumeju i vole svoje ekranizacije ljubavi. Kao što Britanke vekovima opčinjava Mr Darcy.
I mi imamo ranjene orlove i grehove oba roditelja, ali veće romance od Marije i Bobe iz čuvene dinastije nema. I to je dovoljno da se prepoznamo u svom srpskom okviru lude, uvek duhovite i netipične porodice.
Nama je uvek “tesna koža”, a ljubav nema gde da izađe. Mi se volimo da niko ne zna.
Gordi, sa predrasudama.
Izvor: Blacksheep.rs