Ko se ne seća ko su bile terzije, lako će se podsetiti ako se pomene narodna nošnja i krojač. Terzija je zanatlija, ali iznad svega umetnik koji kroji, šije i ukrašava narodnu nošnju.
Goran Denić je jedan od retkih čuvara ovog starog zanata, koji se i danas prihvata igle, te ručno šije jeleke, čakšire, kecelje za članove KUD „Abrašević“. Vez i šivenje je naučio na časovima domaćinstva, a iz tih školskih dana datira i njegova ljubav prema narodnoj igri i folkloru. Folklor igra od 1976. godine, a od 1998. potpuno se posvetio koreografiji i organizovanju folklorne sekcije pri Domu kulture.
Zašto šije ručno?
– Muški jelek, pa i čakšire i mogu da se šiju na mašini, ali nije isto kada mašinski ušivate postavu, kada mašinski ušivate ukrasne gajtane i trake, ili da aplikacije lepite. Ja sam krojim i sam šijem, radim, kako kažu, terzijski, jer nema ništa lepše od ručnog veza na ženskoj kecelji. S druge strane, ženski jelek je gotovo nemoguće sašiti na mašini, rekao je Goran.
Nošnju šije od čoje. Za čakšire i jelek potrebna su mu dva dana. Košulje kupuje, pa posebno ukrašava – opet ručno. Sve to radi sa zadovoljstvom, kao da osmišljava igru za igrače.
– Amaterizam održava ljubav i druženje. Trenutno je u „Abraševiću“ najstarija grupa do 19-20 godina i mogu da vam kažem da pored svih uspeha, a nedavno smo bili prvi na međunarodnom takmičenju u Bugarskoj, meni se čini kao najveći uspeh to što vidim da se ti mladi ljudi druže, što nisu stalno za računarom, što znaju šta znači prijatelj, rekao je Denić.
Ljubav prema narodnoj tradiciji, ali i upravo to druženje su zaslužni su za njegovo trajanje i rad.
– Davnih sedamdesetih me je pokojni nastavnik Mileta Jovanović isterao iz folklorne sekcije i rekao da od mene nikad neće biti igrač. Nije računao na to da ću da budem koreograf, kaže sa osmehom.
Danas je mnogo više od koreografa. Osmišljava igre, radi sa mladim folkloristima u Domu kulture, a odnedavno jednom mesečno radi sa učenicima petog razreda svih prokupačkih škola na nastavnoj jedinici Folklor i narodna igra, na časovima Fizičke kulture.
Njegove vešte ruke i strpljivi prsti stalno nešto stvaraju. Kada to nije narodna nošnja ili neki vez, onda se prihvata različitog zrnevlja i pravi ukrasni ram za ikonu ili, opet ručno, od stirodoma napravi fontanu za dvorište.
Za sebe kaže da je čovek od sto zanata i da je to tako jer se čovek uči dok je živ – ako je radoznao.
