Verovatno da nije bilo takvog primera herojstva iz samo jedne porodice u Prvom svetskom ratu kao što je to slučaj sa petoricom braće Milačić (Đorđe, Bratimir, Božidar, Branislav i Dušan) iz mesta Bele Vode kod Prokuplja, od kojih su se trojica vratili živi, i na kraju šestogodišnjeg vojevanja doneli četiri Karađorđeve zvezde, najviše srpsko odlikovanje za pokazanu hrabrost.
Srpska naučna televizija je u okviru serijala “Vitezovi naše slobode” obradila priču o junaštvu braće Milačić:
Витезови наше слободе – Браћа Милачић
Витезови наше слободе!Браћа МилачићДа се не заборави!
Gepostet von Srpska Naučna Televizija am Mittwoch, 4. April 2018
Istovremeno, u priči Dragana Borisavljevića koju je pre 11 godina objavila Politika, između ostalog se kaže:
“O Đorđu Milačiću, dvostrukom vitezu Karađorđeve zvezde, zabeleženo je da se proslavio u izviđačkim i diverzantskim akcijama u Prvom balkanskom ratu i dobio medalju za hrabrost. U Drugom balkanskom ratu, Đorđe je posle bitke na Bregalnici ponovo odlikovan medaljom za hrabrost, a u Prvom svetskom ratu, za junaštvo na Ceru i u Kolubarskoj bici, ordenom Karađorđeve zvezde, kao i ordenom Belog orla. Komandovao je na Solunskom frontu najelitnijom, drugom četom Gvozdenog puka i proslavio se u borbama za kotu 1212, gde je zarobio 45 neprijateljskih vojnika i jednog visokog oficira, a za taj podvig je dobio i drugi orden Karađorđeve zvezde sa mačevima. U toku samo mesec dana četiri puta je ranjavan.
Božidar Milačić je Karađorđevu zvezdu zaslužio u odredu vojvode Vuka na Solunskom frontu kod Lerina. On je zalegao za mitraljez da bi spasao svoje ratne drugove i poginuo štiteći im odstupnicu. Opevao ga je poznati pesnik Milosav Jelić.
Bratimir Milačić je u vreme povlačenja srpske vojske preko Albanije ostao kod kuće, jer je bio teško ranjen. U vreme Topličkog ustanka on se priključio vojvodi Kosti Pećancu kao njegov ađutant. Stradao je dve godine kasnije, kod Peći. On je u porodičnoj vodenici Milačića sačuvao veliki deo dokumenata o Topličkom ustanku. Posmrtno je odlikovan srebrnom Karađorđevom zvezdom.
I Branislav je prošao albansku golgotu, borio se na Solunskom frontu u redovima Gvozdenog puka kao i njegova braća. U činu potpukovnika dočekao je aprilski rat 1941. godine i, kao i brat Đorđe, odveden je u zarobljeništvo. Po povratku u Prokuplje, bio je jedan od najuglednijih građana.
Dušan Milačić, kao đak-narednik, posle povlačenja preko Albanije, poslat je u Francusku na školovanje. Tamo je kasnije i doktorirao, bio jedan od naših najboljih prevodilaca francuske književnosti i upravnik Narodne biblioteke.
U Prokuplju ne postoje spomenici junačkoj braći Milačić, niti ima ulica sa imenom nekog od njih. Samo još potomci čuvaju dokumenta koja svedoče o slavi njihovih predaka.”
(Izvor: Srpska naučna televizija i Politika)
Svaki komentar je suvisan. Bozidar je moj deda. Bozidarova zena, Stoja, bila je rodjena sestra majke Ratka Pavlovica Cicka. Bozidarov sin, Dragomir, predratni oficir, Drugi svetski rat proveo u zarobljenjistvu, u Nemackoj, a potom na Golom otoku. A ovi sadasnji, IZVRSITELJI, dosli i popisali dedine i oceve stvari. Traze mi racune kada je moj deda Bozidar kupio spavacu sobu. Bez tih racuna, moje usponene na dedu i oca, ODOSE na licitaciju. A on, 1912 godine, otisao da brani zemlju SRBIJU. Nije se ni vratio sa Solunskog fronta. POSLACU DIVNU PRICU, KAKO JE UMRLA MAJKA OVIH PET SINOVA. Pricu je napisao moj otac, To je njegovo SECANJE detinjstvo.