Elem, poštovani učitelji, nastavnici, profesori, uvažene mudre glave, reprezenti obrazovanja, uzorni nosioci prosvetne luči dolazećih i budućih…šta sada?
Nekoliko meseci su oči srpske javnosti bile uprte u vas i vaše zahteve, podržavani ste da ne pokleknete u vašim nastojanjima da odbranite čast profesije, odavno srozani ugled, suštastvo nikada nepriznatog posla koji nema cenu.
Imate li utisak da ste ostvarili to što ste hteli?
Čini li vam se da ste pobedili ili ste predriblovani na malom prostoru?
Da li ste državi pokazali da niste lutke na tankome koncu, ili vas je njanjavi ministar, koji sada već govori u vaše ime, preveo žedne preko potoka punog ničega?
Nama sa strane, koji su vazda navijali za vas, izgleda kao da ste na kraju dobili ono što ste imali na početku – prazna obećanja. I onda je čudno što odmah na to niste pristali.
Ovako, džaba ste krečili.
Štrajk je prekinut dan posle smanjenja ionako mizerne plate za nekih 7.000 dinara, ako sam zapamtio cifru. Ala ste ga uboli, svaka vam čast!
Ne znam šta o svemu misle deca i koliki je sada vaš autoritet kod generacija koje smo vam poverili na vaspitavanje i obrazovanje.
Ni na jedno pitanje ne očekujem odgovor. Sami sebi protolkujte sovjete zdravago razuma.
(Autor: Zoran Cvetković)
