Ima li spasa za Kuršumlijsku Banju?

Nema čoveka u Kuršumliji koji se u proteklih par godina nije upitao šta li se to dešava sa Kuršumlijskom Banjom? Zašto je jedna od najstarih i najuspešnih banja u Srbiji, i u onoj velikoj Jugoslaviji, opustela i podseća na najgore scene iz horor filmova? Nedavno je odlukom Vlade republike Srbije proglašen je stečaj nad rehabilitacionim centrom „Žubor“, pa narod zabrinuto po čaršiji pita: „Da li je to država digla ruke od nas”?

Ponos i dika banje, kao i šire okoline, rehabilitacioni centar „Žubor“ izgrađen 1982. godine, zatvoren je 2005. i prepušten propadanju, jer su se svi međusobno tužili oko vlasništva nad njime. On stoji na lekovitom banjskom vazduhu, čeka da ponovo zasija svojim sjajem, pomaže bolesnima i vrati život ovoj predivnoj banji.

„Beše to nešto najbolje što gradismo u onoj velikoj Jugoslaviji“ sa setom izgovaraju vredni graditelji, koji su svojim znanjem, umećem i vrednim rukama, gradili ovo velelepno zdanje.

Zgrade banjskih vila, potopljene su lekovitim banjskim vodama, kojih u Kuršumlijskoj banji ima pet različitih mineralnh vrsta, koje se po balneološkim osobinama svrstavaju u nekoliko najcenjenijih u Evropi. To je ugljenokisela, sulfidna, mineralna, hidrokarbonatna natrijumskog tipa, litijumska i fluorna hiperterma.

Nema poltičke stranke koja nije obećavala vaskrsnuće Kuršumlijske banje od 2006., dolazili su tu i visoki državni funkcioneri i stranački prvaci i ništa, a narod se nada, brine i zapomaže za pomoć da banja počne sa radom.

Mišljenja sam da još ima spasa za ovu najstariju Srpsku banju. Nadam se, kao i većina mojih sugrađana, da će nadležni organi naći razumevanja za ovaj problem, da će pomoći u kreiranju pozitivnog poslovnog ambijenta kako bi se pronašli adekvatni investitori koji bi uložili svoj kapital u rekonstrukciju „Žubora “, jer ovom banjskom biseru potrebno je malo, kako bi ponovo zasijao svojim punim sjajem, jer rešavanjem ovog problema dosadašnji negativni ekonoski razvoj opštine Kuršumlije bi se zasigurno zaustavio i krenuo uzlaznom putanjom.

Zaustavila bi se migracija stanovništva, mnogi mladi ljudi pronašli bi posao, ne bih napustili ognjišta svojih predaka, škola u banji, koja još uvek radi, bila bi puna dečijih osmeha i radosti, cela okolina osetila bi blagodeti novog života.

Srbija je u 19. veku bila poznata zbog svojih lekovitih termalnih voda i bila je jedna od najomiljenih destinacija u Evropi. U razvoju zdravstvenog i banjskog turizma leži najveći razvojni potencijal, a mi u Kuršumliji imamo tri banje koje mogu biti najveći pokretači razvoja naše opštine i preporoda naših sela. Stanovnicima Evropskih država je mnogo jeftinije i mnogo interesantnije da posete naše banje nego banje u Švajcarskoj.

Moramo gostima naših banja pružiti odgovarajuće uslove, kako bi nam odlazili srećni i zadovoljni sa osmehom na licu, i rado nas ponovo posećivali, a to ne može država, može samo privatni investitor, a država mu može pomoći tako što će mu dati određene poreske olakšice oslobodivši ga raznih nepotrebnih nameta u prvim godinama poslovanja.

Zato kao mlada osoba koja planira da ostane živi i radi u svome rodnom kraju, koja voli svoj zavičaj, apelujem na nadležne organe, da preuzmu odgovarajuće mere kako bi se vratio život u ovu najstariju i najlepšu banju Evrope, vraćanjem života malim mestima vraća se život Srbiji! jer nije sva sreća u velikim gradovima, sreća je u svome zavičaju i na svojim njivama.

(Autor: Nikola Dragović, apsolvent fakulteta političkih nauka univerziteta u Beogradu)