Istraživali smo: Od čega zakon štiti našu decu?

0

Istraživali smo: od koga i od čega Uredba o utvrđivanju opasnog rada za decu štiti našu decu? Kako će i u kojoj meri uticati na porodične odnose? Šta kažu pravnici, a šta psiholozi? Kakvo je mišljenje roditelja?

Nova uredba Vlade Republike Srbije, koja stupa na snagu od 1. januara 2018. godine, podigla je dosta prašine u javnosti. U pitanju je Uredba o utvrđivanju opasnog rada za decu, koja predstavlja listu poslova koje deca nikako ne bi smela da rade. Među zabranjenim zanimanjima tako se našao i rad na njivi, čak i kao pomoć roditeljima, rad na građevini, u rudniku, pekari, na uzgoju životinja…

Naši sagovornici su se u najvećoj meri složili oko toga da deca ne smeju da rade noću, da niko „normalan neće poslati dete u rudnik ili hladnjaču“, ali i da ovakvi zakoni mogu dvosmisleno, pa i pogrešno da se tumače.

– Smatram da je previše ovo sa čim država nastupa. Ovakav nastup dovodi do razaranja porodice, tj. zajedništva. Po ovome ja stvarno stičem utisak da neću znati detetu da kažem šta treba u kući da uradi ili, ne daj Bože, oko kuće, pa da ga vide komšije i možda prijave inspekciji. A poneko dete će verovatno koristiti tu privilegiju, pa će reći: „Mama, tata, to što ste mi rekli da uradim nalazi se na spisku zabranjenih poslova za decu mog uzrasta“. Pritom mislim na aktuelnu berbu višanja, šljiva u kojima sam ja učestvovala od svoje šeste godine. Lepo, mi beremo, tu tata, mama, sestra, stric, strina, brat, baba, deda, muzika, klopa, pa nam neki dan dođu i prijateji da pomognu. Beremo tako desetak dana, a posle na zasluženi odmor u Grčku. A nama u glavi, radila sam, zaradila sam i sada se odmaram. E tome su me naučili moji roditelji! Da li treba neko od roditelja da doživi da ga rođeno dete prijavi inspekciji zato što je, recimo mama rekla da se ispegla tati košulja za posao, a dete od 15-ak godina uzima peglu, i eto rizika: topla pegla i temperatura u sobi od nekih 35 stepeni? – pita se Nadica, majka dvoje dece.

Sugrađanka Marija sa druge strane nema takvih dilema. Ona je sigurna u to da njeni sinovi mogu i treba aktivno da učestvuju u kućnim poslovima.

– Oni su veliki dečaci, uveliko cepkaju drvca za potpalu, ponekad lože kotao, idu u prodavnicu. Ako četrnaestogodišnjak može da instalira svakojake gluposti ili možda pametne stvari na računaru, zašto da ne usisa svoju sobu ili ne nacepka drva? – kaže ova Prokupčanka.

O ovoj delikatnoj temi i pitanjima koja su zagonetka uglavnom za roditelje razgovarali smo i sa psiholozima. Iako je i sama zagovornica ovog zakona, psiholog Marija Stošić razume zabrinutost i zbunjenost roditelja.

– Pogrešno je i krajnje nehumano primoravati decu da rade teške fizičke poslove, terati ih da se ponižavaju i budu izrabljivana u bilo kom smislu. Neretko se u praksi susrećem sa tim problemima, i takvu decu treba momentalno zaštititi, osnažiti i pomoći im. Ali, ne slažem se da treba kažnjavati roditelje koji svoju decu uče i vaspitavaju od malih nogu radnim navikama. Radne navike se stiču od malena,  normalno da se deca uče raditi, a gde će se naučiti ako ne kod kuće, tako što dete učestvuje u kućnim i ostalim poslovima u domaćinstvu. Na taj način se osim bliskosti sa roditeljima dok zajedno obavljaju posao, kod dece razvija i osećaj zajedništva, pripadnosti, empatije, kod deteta raste samopouzdanje i samopoštovanje, jer je uspelo u nečemu.  Svi smo svedoci da dok su deca radila od malih nogu uz roditelje izrastali su u časne i poštene ljude. Cenili su i svoj ali i tuđ napor, rad i proizvod tog rada. Više su uživali u malim stvarima, radovala se sitnicama. A o zdravijem načinu života i ishrane, da i ne pričamo – kaže psiholog Marija Stošić.

Ona je saglasna da su zloupotrebe i loša tumačenja takođe moguća i česta u praksi, pa kaže da ovaj zakon zbunjuje upravo one roditelje koji nikada ne bi eksploatisali svoje dete.

– Naravno da nijedan roditelj koji brine za svoje dete neće poslati dete u rudnik ili ga terati da na veoma visokoj temperaturi (a kad smo kod  toga, na bilo kojoj temperaturi) radi na građevini. Ali šta sa ovim delom koji kaže da deca neće moći ni da pomažu roditeljima u tim nekim poslovima kao što je brisanje kućne prašine ili odlazak školarca do obližnje prodavnice?  Da li ćemo to odmah tumačiti kao atak na detetovo dostojanstvo i time ugroziti njegovu ličnost? Postavlja se pitanje: ako je sposobno da sa 16 godina krene sa obukom za vozački ispit i upravlja automobilom, zašto bi bilo štetno po njega da polije baštu,  pomete dvorište ili nahrani životinje? – kaže ona.

Dok nova uredba ne stupi na snagu, pored ovog pitanja, mnoge roditelje će mučiti dilema: Ukoliko se navedeni zakon bude striktno sprovodio, kada će onda naša deca steći osnovne radne navike i time kasnije postati radni i uzorni građani, sposobni za život i probleme koje će neminovno kroz život imati? Da li će se za tako nešto čekati punoletstvo?

Napiši komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here