Koliko puta ste se zapitali da li ste pravilno izgovorili neku reč ili izraz? Koliko puta ste se ugrizli za jezik shvativši da ste pogrešno upotrebili neku frazu? Jezički kutak će vam nekim primerima iz vašeg svakodnevnog života pomoći da neke greške ispravite, neke smanjite i da nešto novo naučite. U ovom tekstu ćemo se pozabaviti čestim greškama iz svakodnevice sa kojima se susrećemo. Da pređemo na njih.
Uvek aktuelna tema jeste spremanje zimnice. Često se pravi ajvar, ali negde se može čuti i hajvar. Pa, da li je pravilno reći i jedno i drugo? U ovom slučaju jeste. Hajvar se dosta ređe koristi od ajvara, ali ako slučajno govorite hajvar, znajte da ne grešite.
Kada se javljate na telefon, kažete halo, ali i alo. Sigurno smatrate da je jedino halo pravilno. Greška. I ovde je u pitanju DUBLET (reč koja ima dva pravilna oblika). Dakle, pravilno je i alo i halo.
Kukuruz se čuva u ambaru. U nekim krajevima se može čuti i hambar. Ova reč nije ispravna. Ispravno je jedino ambar. Ovo nije isti slučaj kao sa prethodnim rečima, kada su pravilni i oblici sa H!
Kada su velike temperature, asfalt je (ne asValt!) vreo.
Ako neko živi u Australiji, onda je on AustraliJanac, a ne Australianac, dakle, J slovo je obavezno u pisanju! Isto i: AustriJanac, BelgiJanac, ArabiJac itd.
„Kada je vreme promenljivo, bacili se šire po vazduhu i zagađuju ga“ (ne baKcili, dakle, K izbaciti!).
Imena koja imaju dva naziva pišu se sa oba velika slova. Tako imamo: Bela Palanka, Novi Sad, Bačka Topola, Brzi Brod, Gornji Milanovac, Južna Morava i sl. Ipak, ako neki naziv grada ima tri reči, od kojih je jedna reč predlog, onda se taj predlog piše malim slovom: Petrovac na Mlavi.
Beživotan, a ne beZživotan, bežična linija, a ne beZžična linija.
Ispravno je reći: S obzirom na trenutno stanje, a ne obzirom na trenutno stanje. Ako se kaže BEZ obzira, onda mora da ide i SA obzirom. Ovo je takođe česta greška sa kojom se srećemo.
Srbija je ime države i piše se velikim slovom. Isto važi i za Srbina i Srpkinju, to su imena stanovnika. Ali, kada bismo napisali pridev srpski, onda bi išlo malo slovo. Svi pridevi na -ski, -čki i -ški pišu se obavezno malim slovom (kuršumlijski, belgijski; kosanički, toplički; varoški, naški)!
Bubamara i bubašvaba – spojeno. Reč je o posebnim vrstama insekata, a ne o nekoj bubi koja se zove Mara ili Švaba.
VakUUm, a ne vakum.
Pročitajte još i Jezički kutak – nove crtice iz pravopisa
(Autor: Brankica Živković, master profesor srpskog jezika i književnosti)
