Kad Prokupčani čekaju Srpsku novu godinu

U susret Novoj godini, ovoj po julijanskom kalendaru, Prokupčani mogu kao i uvek da se nadaju dobroj grejanoj rakiji na Trgu topličkih junaka. Koncert lokalnog “Don Vito benda” počinje u 21 čas, a u ponoć će tradicionalno prokupačko nebo ukrasiti vatromet.

Po prirodi skloni zameranju i prigovaranju, Prokupčani se ovih dana bune zbog izbora benda, izvora rakije i već viđenog scenarija. Izgleda da nama nikad ništa nije dovoljno spektakularno.

Zaboravljamo jednu stvar: koncert i grejana na Trgu i vatromet u ponoć su duga prokupačka tradicija. Nije bitno ko peva i zašto, bitno je da izađemo na svoje ulice, da se pogledamo u lice, da udahnemo taj prvojanuarski vazduh 14. januara.

Po svemu posebni, pa i po kalendaru, Srbi celog januara očekuju i dočekuju Novu godinu. U iščekivanju “boljeg sutra”, uglavnom sve spakujemo u te prve dane u godini: i prase, i rusku salatu, i grejanu rakiju. Naše reprize proslava imaju reprize – bar tako kruže glasine na društvenim mrežama.

Iako sve ide vrtoglavo brzo (neki bi rekli ka propasti), postoje neke stvari koje nas podsećaju na to da ponekad treba da usporimo. Kao na primer taj vatromet. Radujete mu se kao dete, pa se zaljubljujete pod njim kao srednjoškolac, pa mu se malo podsmevate kao “odrastao” čovek. Nekome je smešno jeftin, nekome je bezrazložni trošak. Uprkos tome, kad se izađe među ljude, na taj isti trg, bude tu sigurno bar jedna reakcija dečjeg oduševljenja u blizini koja nas podseti da nismo izašli na ulicu zbog Nove godine, već zbog novih očekivanja i zbog vere u “bolje sutra”.

A kada se ta vera u bolje dane pomeša sa grejanom rakijom, setiš se da si dovoljno veliki Prokupčanin da misliš da možeš sve.

Nekom se to i ostvari, a neko i dogodine dođe na grejanu da podgreje snove. Tako nastaje tradicija.

Tradicija nam služi kao kompas, jer smo (prirodno) izgubljen narod. Uvek je lepo kad se (pro)nađeš među svojima, pa još kažeš: “Živeli!”

Neka nam je srećna i ova Nova godina!