Reče mi jedan čoek… jednu stvar… na jednom mestu… kod jednog čoeka… ne mogu ti reći đe… odma’ bi se setio koji je 🙂
Tek, kako to biva inače u Kuršumliji, uz kafu, ispita me jedan umni Kuršumličanin, kako ja to radim, pišem, sa kim se zameram ili ne zameram, pa mi tada dade savet koji je teško zaboraviti:
Kaže On: “Ne može da bude dobar policajac, onaj koji nije okrvavio pendrek, pa ni novinar koji se ne zameri bar sa pola grada”!?
Nađoh se u čudu, presabrah se, i nikako da dođem do toga da sam se zamerio ni sa trećinom grada!?
Na prste jedne (ajd sad, možda i dve ruke!) sa ljudima sa kojima sam na ovaj, ili onaj način ušao u neki sukob.
“Ne dostiza” to nikako do one polovine, ma kakvi polovine, ne može da dođe ni do nekog validnog procenta!
Zamislih se posle toga, pa zaključih, verovatno čovek zna, penziju skoro je stekao, iskustvo i mudrost je iza njega… Zaključih u momentu, teško će izgleda od mene biti nešto…
Setih se i jednog, sada već bivšeg prijatelja i “medijskog poslenika” koji je davno sada već, ma ima dobra decenija, imao na spisku tada još čak 140 neprijatelja!
Sva sreća, pa prođe u tom trenutku (a kako to u čaršiji inače i biva često!), drugi jedan moj prijatelj, pa se “kao otkrovenje” setih njegovih reči koje sam zapamtio da mu je davno pričao deda:
“Sine moj, da zapamtiš, najteže u životu je da neko pohvali drugog, kaže o njemu sve najbolje i bude ponosan na neke njegove uspehe”!
“Zapamti, to najteže prelazi preko usana ljudi”! – pričao je taj stari, a ja bih rekao, mudri čovek!
Reče mi jedan čoek… na jednom mestu… kod jednog čoeka… jednu stvar… ne mogu ti reći đe… odma’ bi se setio koji je 🙂
(Autor: Miloš Ivanović, urednik Top Novosti)
