U uslovima smanjene tražnje za pozajmicama i sve većeg broja nenaplativih kredita, banke vide kamatu na štednju kao nepotreban trošak. U pojedinim bankarskim krugovima sve više se zagovara ukidanje kamate na štednju ali i uvođenje takozvane „ležarine“, odnosno naknade za čuvanje novca u banci.
U takvoj situaciji mnogi će povući ušteđevinu u slamarice, a biće i onih koji će želeti da ponovo ulože novac. Opcije koje vam preostaju kako biste uvećali vrednost na vašem računu mogu da budu ulaganja u privatne penzijske fondove, osiguranja, kupujući državne hartije i na Beogradskoj berzi.
Privatni penzioni fondovi
Pre nego što se učlanite u dobrovoljni penzijski fond obavezno prikupite i uporedite podatke o više dobrovoljnih penzijskih fondova. Privatne penzije u Srbiji danas uplaćuje 188.000 građana. Oni koji imaju 30 godina starosti i ako mesečno do svoje 60. godine uplaćuju po 2.800 dinara, od 60. do 80. godine mogu da očekuju penziju od 40.000 dinara mesečno. Sve što su uplaćivali tokom tri decenije nadoknadiće za dve godine i tri meseca. A ostalih 17 godina i devet meseci dođe kao nagrada za štednju.
Jedino ograničenje je da penzija može da počne da se prima sa 58 godina života ili 53, ukoliko se sa uplatama počelo pre maja 2011. Visina penzije zavisi od uspešnosti fonda u koji se uplaćuje. Ukoliko su vam potrebna pojašnjenja u vezi sa dobrovoljnim penzijskim fondovima uvek možete da pozovete Informativni-centar Narodne banke Srbije.
Životno osiguranje
Važno je da znate da jedno lice može da ima više polisa životnog osiguranja. Životno osiguranje u Srbiji uplaćuje oko pola miliona građana. Klijenti koji recimo 20 godina uplaćuju po 154 evra mesečno mogu računati od 60. do 80. godine na mesečnu naknadu od 203 evra. Nakon ugovorenog perioda uplate, klijent može sav novac uzeti odjednom ili ga mesečno podizati narednih 20 godina. U slučaju smrti, porodica dobija osiguranu sumu, odnosno 40.000 evra. Prekid u redovnom plaćanju može osiguranike da košta. Ako do prekida dođe u prvim godinama po sklapanju ugovora, klijent može da ostane bez polovine novca koji je uplatio.
Ulaganje u državne hartije
Državne dužničke hartije svuda u svetu su najsigurniji način plasiranja novčanih sredstava, pa iz tog razloga predstavljaju pravi vid ulaganja u uslovima ekonomske krize i privredne nelikvidnosti. Kamata na državne hartije u evrima ove godine je bila i 2,45 odsto godišnje, a na dinare oko 8,4 odsto u proseku. Za dugoročnije zapise ona raste. Tako se recimo za jedan evro uložen u zapise na dve godine dobija 3,45 odsto, a na pet godina čak pet odsto. Zarada se ne oporezuje. Za kupovinu zapisa potrebno je uložiti najmanje 5.000 evra, ili 50.000 dinara. Najbolje je da kupci sami potraže brokersku kuću i ovlaste je za kupovinu.
Beogradska berza
Ulaganje na berzu jeste rizik, ali ukoliko se kupuju akcije stabilnih kompanija, rizik je minimalan. Akcija Aerodroma „Nikola Tesla“, koje smo dobili od države 2010, porasle su recimo za samo godinu dana sa 715 dinara na 1.448. To znači da onaj ko je kupio akcije te kompanije za 10.000 evra za 12 meseci mogao da duplira svoj novac. Ukoliko želite da trgujete akcijama, potrebno je da pronađete brokera koji može da vas posavetuju o tome u koje bi hartije trebalo uložiti novac.
(Autor: Aleksandar Stojković, Mast. ekon.)
Izvor: gdeinvestirati.com
