Naučni rad inženjera Radovana Đukića iz Kuršumlije objavljen je u naučnom časopisu Galaksija, pa vam prenosimo objašnjenje i kompletan tekst o novom viđenju kako nastaje plima i oseka na zemlji.
“Vekovima (od 1687.g.) već poznata, teorija zasnovana na konceptu “vodenih izbočina”, objašnjava nastajanje plime i oseke na obalama svetskih mora. Na planeti Zemlji je ova prirodna pojava veoma uočljiva, i veoma bitna za pomorski saobraćaj, život morske flore i faune, ljudi… i ostale privredne i građevinske aktivnosti u priobalju.
Ukratko o konceptu “Vodenih izbočina”
Oko 70% površine Zemlje je pokriveno svetskim morima-okeanima. Ogromne mase vode izložene gravitacionom uticaju Meseca i Sunca, podižu se u “vodene izbočine”.
Takođe, rotacija Zemlje oko baricentra, izaziva pojavu centrifugalne-inercijalne sile, koja podiže vodu u izbočinu suprotno od izbočine koju izaziva Mesec. Tačka-mesto na Zemlji, usled Zemljine rotacije, u toku jednog dana dva puta prođe kroz vodene izbočine, i tako se ima poludnevna plima, to jest dolazi do smene plime i oseke na približno 12 sati… (sl.1.)!
Svi ovi efekti su očigledni na obalama mora! Da li je baš tako, kako je konceptom “vodenih izbočina” objašnjeno? U šta sumnjamo?”
Kompletan naučni rad možete pročitati OVDE
Sve o Kuršumliji možete pročitati OVDE
