Kuršumlija – rok centar Srbije

0

Drugog dana kulturnog leta u Kuršumliji svirale su poznati punk-rock bendovi ,,Čovek bez sluha” i ,,Partibrejkers” pa je Kuršumlija na nekoliko sati bila najvažniji rokerski grad na jugu Srbije.

U dva intervjua koji je za naše čtaoce pripremila Milena Perić, pročitajte kako na nastup u Kuršumliji, muzici koju sviraju govore frontmeni “Partibrejkersa Zoran Kostić Cane i Miki Radojević iz benda “Čovek bez sluha”

Više fotografija sa prve rok večeri u Kuršumliji možete pogledati OVDE

Prva je nastupila grupa ,,Čovek bez sluha”. Osnovana je 1994. u Kragujevcu. Prošle godine izdali su album ,,Stanimo u gard” kojim su oduševili publiku. Za Top Novosti govorio je njihov frontmen Miki Radojević:

– U bendu sam od 2000. godine kada je njihov tadašnji pevač otišao u Švajcarsku da se snadje. Družio sam se sa njima i lako sam onda ušao u ekipu. Pevao sam u bendu ,,X Pac” i odatle sam počeo da sviram ovde. Oni su nastali u jednom užasnom i kriznom periodu. Kada ne znaš šta ćeš, onda se braniš rokenrolom. Zbog toga je osnovan ,,Čovek bez sluha” u jednom podrumu u Kragujevcu, i eto i dalje smo tu.

-Voleo sam muziku kao mali. Pokušavao sam u to vreme da sviram melodiku. Roditelji su shvatili da imam sluha i upisali me u muzičku školu. Hteo sam da sviram klavir, ali nismo imali para za to i onda sam pošao na harmoniku. U osnovnoj školi sam počeo da sviram bubanj u nekom našem dečijem bendu. Imao sam jednu palicu i jedno babino vreteno, time sam svirao. I onda sam krenuo da se nadograđujem u tom pogledu. Slušao sam dosta stranih bendova, krao zanat. Kao mlađi, slušao sam neke stvari koje su lake za slušanje. To su uglavnom bili američki punk-rock bendovi kao što je ,,Ramones”. Oni su od tri akorda pravili sjajne pesme. I onda kažeš ,,Kad mogu oni, mogu i ja”. To je ohrabrilo mnoge generacije da počnu da se bave muzikom. Sada slušam sličnu muziku kakvu i sviram. Mislim da je to dobra stvar, jer si u koraku sa svetom, vidiš kako to rade veći od tebe. Tako da najviše volim tu neku ,,Kalifornijsku skejt scenu”: ,,Green day”, ,,Bad religion” itd. Albumi se razlikuju prema aranžmanu koji karakteriše period u kom se radi. ,,Stanimo u gard” napravljen je jako brzo. Onda smo otišli na Zlatar i tamo radili svi na ovom albumu. Punk se danas promenio i strašno evoluirao i prilagodio se današnjici. Prema tome, svi eksperimenti su suvišni. – priča Radojević.

Miki Radojević, frontmen benda “Čovek bez sluha” tokom nastupa u Kuršumliji

Na pitanje našeg reportera kako se prilagođavaju publici odgovorio je:

– Mi smo bend koji ne pravi kompromise i svira ono što mu se svira. Prilagođavamo se svakako trendovima zvuka. Pre svega, pristup radu je na prvom mestu. Kad izađemo pred publiku moramo da zvučimo i izgledamo profesionalno. Mi sviramo prilično jednostavnu muziku koja je dosta rokerska i snažna, ali opet ima neku lepu emociju.

Headliner večeri bio je legendarni punk bend ,,Partibrejkers”, a mi smo razgovarali sa njihovim frontmenom Zoranom Kostićem Canetom.

– Skupili smo se i počelu da sviramo davne 1982. Bilo nam je lepo, bili smo mladi, voleli smo muziku. Ovo je, pre svega istinita muzika i smernice za rad smo dobijali od svake istinite muzike. Nekad sam slušao Jazz, soul, R&B i ostao sam pri tome. Opstali smo ovoliko dugo zahvaljujući pesmama koje pravimo i koje su uvek bile drugačije od svega što se u to vreme slušalo.  Pravimo nešto što je posebno, ima neki stav i prikazuje naš odnos prema svetu u kojem živimo. Kad pišeš ovakve pesme čekaš nadahnuće da te uhvati i da te odvede negde. Sve te pesme su neke poruke koje su u vazduhu, koje su tu oko nas. Ljudi ne primećuju život. Idu, idu, i onda od jednom stanu i više da im je život prošao i onda ne znaju šta dalje. Umetnost nam nudi izlaz odatle.

Zoran Kostić Cane, frontmen benda “Partibjekrs”

– To je bilo 1992. Rat, kriza. Mi nismo želeli da budemo u tome. Bili smo u fazonu ,,Mir brate, mir”. Na kraju smo i poslali takvu poruku. Tu smo bili mi, ,,EKV”, ,,Električni orgazam”. Uradili smo nešto potpuno drugačije i preneli smo poruku koju smo želeli. – Cane opisuje svoj rad u grupi ,,Rimtutituki”.

– Ljudi na pankere obično gledaju kao na ljude koji nose problem i promovišu nasilje. To nije tačno, pogotovo ne danas. Ja, prvenstveno, ne volim nasilje i oštro sam protiv toga. Problem takođe, ali ne mogu da ga izbegnem, jer je svud oko mene. Naš život je putovanje kroz vreme. Kako živiš sada, tako praviš svoj put za budućnost. Ti moraš prvo da se izboriš sam sa sobom, da izađeš iz rupe i da shvatiš šta se dešava.

– Volim onu muziku od koje se naježiš, koja ti pruži neko osećanje koje ne možeš da dobiješ van nje. U svakodnevnom životu se sve mora i nema zadovoljstva, to dobijaš kroz umetnost. Zbog toga te ta životna rutina ne pokupi i ne samelje kao ostale. Prvi dodir sa muzikom – otišô i kupio ploče.

– Nekad imaš ljude koji pokazuju neko pravo na tebe. A ti očekuješ da niko od tebe i od onoga što radiš ne može da pravi svoju ličnu svojinu i da te predstavlja u nekom drugom svetlu. Ali kad to neposredno čuješ onda, naravno, imaš potrebu da daš neku svoju verziju. – govori o povremenim konfliktima sa publikom.

– Sve je to organizovani haos. To ti je kao u životu. Možeš da se učiš na tuđim greškama, ali nećeš se naučiti. To sam ja osetio na svojoj koži. Čovek je takav, po prirodi nedokazan u svom htenju. Uvek traži nešto više, a život je samo traženje mere, identiteta, originalnosti. – Canetov je stav prema muzici.

(Autor: Milena Perić)

VAŠ KOMENTAR

Napišite Vaš komentar
Unesite svoje ime