Kuršumlijske urbane legende: Bego Demirović

Verovatno da nema Kuršumličana da nekada nije slušao ili mu na slavlju nije pevao Bego Demirović (67), istinska legenda Kuršumlije koji se pevanjem i sviranjem bavi već više od četiri decenije.

Iza Bega su na hiljade otpevanih pesama na mnogobrojnim veseljima širom Srbije. On peva iz duše, a isto tako i svira saksofon.

– Samouki sam muzičar kao i većina nas Cigana. Počeo sam u ranoj mladosti, i evo i sada pevam i sviram. Doživeo sam mnogo lepih, a mnogo manje loših stvari tokom 40 godina bavljenja muzikom koju neizmerno volim. Za ovakakav posao morate da se rodite, počinje svoju priči Bego Demirović, muzičar iz Kuršumlije.

Kaže da je proputovao najveći deo Srbije i ondašnje Jugoslavije i svirao i pevao sa mnogim poznatim muzičarima. Od Zorana Kalezića, preko pevanja zajedno sa Mirom Kosovkom i Vericom Šerifović.

– Ako hoćete zaista da zadovoljite one kojima pevate i svirate, to mora da bude iz duše. Emocije su pored talenta najvažnija stvar. To se jednostavno oseti. Meni je muzika deo života, ono što dolazi iz duše. Tako pevam i sviram. Drugačije ne umem, objašnjava naš sagovornik.

A kako izgleda kada Bego peva iz duše, možete videti na nedavnom slavlju kada od njega traže da se lati mikrofona iako je muzika za to slavlje već obezbeđena bila.

Kaže da ne prođe nedelja da on i orkestar “Crni panteri” negde ne sviraju. Iako sada, u poznijim godinama se radije prihvata saksofona, neizbežno je da na slavljima traže da se on prihvati mikrofona i zapeva.

Kao i svi muzičari, i on je prošao to da mora da peva i svira na drvetu ili krovu, ali kaže da je tih, neprijatnih scena kada neko potegne pištolj i natera njegov orkestar da svira po diktatu, mnogo manje nego onih kada ga domaćini slavlja plati mnogo više nego što su mogli i da se nadaju.

Objašnjava nam da je bilo veselja kada je pevao i svirao po četiri dana sa malim pauzama, pa do toga da je tačna ona priča da postoji “najskuplja pesma”, koja je unazad decenijama u Kuršumliji pesma pod nazivom “Guska” koju znaju  istinski kuršumlijski boemi, a koja se plaća duplo.

Bego nam kaže da bi ponovo prošao kroz četiri decenije života sa svojom muzikom koja mu je donela zadovoljsto i sreću, brojnu porodicu na koju je ponosan i naslednike, sina i unuka koji će nastaviti da se bave muzikom.