Pravoslavni hrišćani danas slave Badnji dan. Badnji dan je dobio ime po badnjaku koje se dan pred Božić seče i donosi kući. Božić je jedan od najvećih praznika u hrišćanskom svetu kada se slavi rođenje Sina Božijeg Isusa Hrista.
Redakcija Top Novosti vam donosi priču o tome kako se praznuju Badnji dan i Božić u Prokuplju.
– Kako se u vašoj kući praznuje Badnji dan?
– Pa obično tog dana suprug, dever i deca, muška deca, odu po badnjak! Ponesu, rakiju, vino. Tamo odseku to drvo, Badnjak! Ja mislim da je to uvek cer ili hrast.
– Ima one šuške što se zovu?
– Da, da, da, obično sa šuškom. I kad odseku prvim udarce, taj iver, to parče drveta, taj iver mi donesu. Recimo, ja to čuvam od te Badnje večeri do sledeće! Znači, sledeće, kad novo drvo uđe u kuću, ja to staro bacam u vatru, opet za godinu dana čuvam. Obično sam koristila taj iver ako se deca razbole ili ako nešto u kući ne ide kako valja, pa zagorim to drvo malo u šporetu, pa onda ubacim u vodu, pa onda tom vodom dam deci da popiju i tako. To su moji stari radili. Moji deda, baba, otac, majka, tako i to ja praktikujem. To je neka vrsta čuvar kuće kao što je uskršnje jaje!
E onda kad oni dođu, s tim badnjakom to se stavi na ulaz, kod stepeništa. Obično je u selu, dok sam ja bila kod mojih, to stajalo tamo na onom panju gde se seku drva i odatle se kretalo s tim badnjakom na Badnje veče. Međutim, kod nas, pošto je sredinaurbana i nemamo toliko ogromna dvorišta, to bude na ulaz dole, ispred vrata.
Kad padne mrak… Moj suprug, ranije svekar, sad suprug, odseku deblo, onaj donji deo drveta. Uzmu slamu i unose to u kuću. Ko nosi je kvočka, a deca su pilići. I onda pijuču! Kvočka kvoče, a pilići pijuču i ulaze u kuću. Ranije ih je moja svekrva sačekivala, a sad ih sačekujem ja. U sito stavimo žito, jabuku, orahe i bombone. I kad oni uđu na ulazna vrata mi ih posipamo tim žitom.
Deca pijuču, a deda kao kvočka kvokće! Kvo, kvo, kvo! A deca: piju, piju, piju! I onda mi ih posipamo tim žitom, orasima, bombonama, deca se grabe, skupljaju po podu.
Onda postavimo ćebe na pod. Stolice i stolovi su skrajnuti sa strane. Preko ćebeta stavimo stoljnjak i onda serviramo tu posnu večeru na podu.
Obično bude posna paprika, đuveč pos’an… Pos’an pasulj, riba. Neizostavne su smokve, suve šljive, orasi, jabuke.
Te večeri se i lomi, kod nas, česnica! U njoj je para. Ja praktikujem da svi da drže pogaču i lome, pa kome se pogodi! Dok je moja svekrva delila komad po komad, krene od onog prvog koji sedi pored nje s desne strane.Pa u krug, sve redom!
– A šta znači kad se kod nekog padne para?
– Pa kažu da će imati uvek pare u toku godine, da će da stiče, da doprinosi kući.
– Ali dobro, na primer, sad kad odlomite svi, je l’ ostane neko parče neizlomljeno?
– Može da se desi, to, kažu, ostaje dobitak u kući.
– A kaži mi kako, kako mesiš česnicu? Je l’ paru staviš u toku mešenja ili na kraju?
– Na kraju, ali tako da ne znam gde sam je stavila! Jer ne bi bilo interesantno da se zna. Onda se večera. Pa ko izvuče paru, taj je srećan! Ali i najviše odgovoran za tu godinu! On donosi kući radost i berićet!
– A posle večere?
– Posle večere odmaramo i s nestrpljenjem čekamo Božić! Na Božić se obavezno rano ustaje, čeka se polažajnik! Kažu, kako taj dan bude, takva je cela godina! Zato đaci treba da uče, domaćice nešto da umese, a trpeza da bude bogata. Da bude radosno i bez svađe, da cela godina protekne u miru i slozi!
Vala ova današnja omladina mnogo pije pije i pije. ako bi se okrenulo možda bi se i poženili.