Nisam okom tren’o, devet noći prođe.
Nikako na oči, sanak da mi dođe.
Jer nada mnom bdije, prelepoga lica –
krilima zanosi, rajska lastavica.
Danju se sakriva, a noću preleta –
nebeskim stazama, put zvezdanog sveta.
Ne znam ko je lepši? Da li lastavica –
ili čarnog neba drhtava zvezdica?
Devet noći ista čežnja mene mori.
Ne može ni umor želju da pokori.
Treperim zanesen, sjajim netremice –
gde si dosad bila mila lastavice?
(Autor: Marko Sekulić)
