Da li ljubav ima rok trajanja? Voleti, ljubiti, uživati u ljubavi sa pravom merom, sa pravom osobom, a ljubav mu dođe kao neka lutrija, kakve si sreće i kako ti zapadne.
Ne treba žurito u trošenju ljubavi. Zašto ovakav uvod pravim?
Mene je ošinula munja ljubavi pre vise od četiri decenije i sada me žicka, dakle, ljubav traje.
Zanemeo sam kad sam te prvi put video. Prelepo devojče, nežne, krhke građe, predivnih plavih očiju, kao gorski izvori, koji mi užese dah, i danas su mi neka tajna, uvek u njima vidim nešto novo, nešto nepoznato, nešto lepo.
Bila si tako čedna, nežna, nevina, čednost si mi podarila, mislim da sam to otpoštovao do današnjih dana.
Znam da sam ponekad bio naporan, nabusit, nervozan, ali takvo je vreme bilo, teško, ne ponovilo se, a i takav mi je posao bio. Trudio sam se da te ne uvredim, da te volim, da te poštujem…
Podarila si mi tri dobra deteta koja me vole i poštuju, podarila si mi sedam divnih unučeta koje bi svako požele. Šta da više tražim od tebe, šta da vise trazim od života?!
Život si mi ispunila, i sada mogu da smerno čekam poziv od Tvorca, ali ni on ne mora baš da žuri, neka mi dozvoli da gledam odrastanje unučića.
Ljubavi moja, neka ti je srećan rođendan! Neka budu srećni putevi kojima hodaš, neka budu srećne misli koje imaš, neka, neka… i da samo nebo zna moju ljubav prema tebi!
(Autor: Zvonko Prelić)
Tata ovo je predivno…jos lepse sto smo od vas ucili da volimo i postujemo…volim vas