Sunce se zlatno skrilo,
kao da ga nije ni bilo.
Magle su opet na zemlju pale,
ne daju jutru da svane.
Magle srebrne opet padaju,
o srećnoj ljubavi srca se nadaju.
Magle srebrne spojite opet nas,
molim vas ovaj put čujte moj glas.
Još spavaj zlato moje,
ne ustaj još, sanjaj snove.
Snove o nama, o našoj sreći,
u ovom snu sve ću ti reći.
Srebrne magle opet padaju,
možda je ovo znak ljubavi
Poljubac jedan dovoljan biće,
ljubavi moja, naše jutro sviće.
Autor: Jovan Milenković
