Marija Anđić: Muzika je u svemu, ne samo u notama!

Prokupčanka Marija Anđić ima jednu neobičnu osobinu – njeni prsti su srasli sa klavirskim dirkama. Svira klavir od svoje devete godine i kad je pitaju je li ona izabrala ovaj instrument ili je on izabrao nju, zagonetno odgovara: „Mislim da smo se dogovorili davno.“ Trenutno je na master studijama u Beču na Musik und Kunst univerzitetu, u klasi profesora Karla Bartha.

Nakon uspešnog školovanja u Prokuplju i Nišu, jedna je od šestoro izabranih studenata koji imaju tu privilegiju da se usavršavaju u Austriji.

– Srednju muzičku sam završila u Nišu kao i diplomske studije u klasi profesora Zorana Jančića, koji je četvrta generacija Listovih učenika, što i mene, sticanjem diplome, čini pripadnikom pete generacije Listovih učenika. Zatim sam Magistarske studije završila u Skoplju u klasi profesorke Marije Gjoševske, izuzetne, ambiciozne i energične mlade pijanistkinje, ali i predivne osobe bogate duhom. Kod nje sam se upoznala sa „ruskom školom” pijanizma i pedagogije klavira. Trenutno sam u Beču, pa mogu da kažem da „nemačka škola” zaokružuje moje školovanje. Učim sa izuzetnim mladim muzičarima i svestranim umetnicima, i moje je veliko zadovoljstvo i uspeh svrstati se među njih. Sa tako puno kulturno-umetničkih sadržaja i bogatom istorijom Beč je idealno mesto za razvoj jednog umetnika. Meni pruža mogućnost da radim ono što volim. – kaže Marija.

Najviše voli da svira Betovena i Debisija, u čijim se kompozicijama prepoznaje, iako kaže da su njihovi stilovi potpuno različiti. Osim klasike sluša jazz, pop, meditativnu, duhovnu muziku,  latino za ples, u zavisnosti od raspoloženja, pa je tako i obožavateljka tišine.

– Tišina puno govori, ali ne može da prođe dan bez muzike. Ona je u svemu, ne samo u notama. U muzici i životu pokreće me ljubav prema svemu, znatiželja i potreba da ispunim svoju suštinu. Svaka nova kompozicija je novi izazov, nova avantura i novo zadovoljstvo. – kaže Marija.

Nakon osnovnih studija imala je priliku da predaje klavir u Muzičkoj školi „Kornelije Stanković” u Prokuplju, koju je i sama pohađala kao devojčica. Za rad sa decom, kao i prenošenje znanja uopšte, kaže da je izuzetno inspirativan.

– Individualni rad sa učenicima i bavljenje umetnošću stimulišu i zahtevaju rad na sebi, ali i omogućavaju prostor za podsticanje učenika da sami upoznaju sebe, razvijaju sve delove svog bića i izraze se. Zbog toga ja potpuno pronalazim sebe kako na pozornici tako i u pedagoškom radu. Nalazim da je neophodno za razvoj budućih generacija da podstičemo decu da razvijaju kritičko mišljenje i svest o sopstvenim emocijama i željama, a ne samo da prihvataju sadržaje koje im serviraju bilo jednostrani školski sistem, mediji ili društvo i da ne koriste tuđe mišljenje kao svoje. Bavljenje umetnošću u velikoj meri razbuđuje svest kod čoveka i mislim da je veoma važno da umetnost, kulturu i prave vrednosti približimo našoj deci, jer trenutno nažalost nisu dovoljno okruženi njima. – kaže ova pijanistikinja.

Nedovoljna usmerenost na prave vrednosti i kulturu, prema Marijinom mišljenju i nagoni mlade i kreativne ljude da odlaze iz zemlje.

– Imamo mnogo talentovanih ljudi, ali u našoj sredini gotovo da ne postoje uslovi da oni ispolje svoju kreativnost. Preveliki prostor zauzima šund koji neminovno utiče na razvoj i oblikovanje stavova i načina razmišljanja, a time i određuje budućnost jednog društva. Da bi stvari krenule nabolje, potrebno je vreme. Ali način svakako postoji. Školski sistem i mediji obrazuju i vaspitavaju narod, tako da se mora odatle početi. Više kulturno-umetničkih sadržaja u medijima, i u školama bar nedeljno jedan čas umetnosti, u manjim grupama, na kome bi se razgovaralo sa decom o njihovim opažanjima, stavovima, željama, osećanjima. Potrebno je buditi svest kod svakog pojedinca. Mislim da je ovo najlakši način. – kaže Marija.

Možda zbog toga, kada nastupa pred domaćom publikom ona izvodi kompozicije sa većom odgovornošću,  dok za nastupe u inostranstvu kaže da su opušteniji. Trenutno joj je izvođaštvo sasvim dovoljno da se potpuno izrazi, ali nije isključiva ni kada je komponovanje u pitanju, u nekoj daljoj budućnosti.

Do tada, Marija osvaja Beč svojom muzikom i dopušta da je muzika vodi do sebe same.