Marija Đinđić: Majka hrabrost i ikonopisac

Uvek radim sa željom da probudim dobru stranu u čoveku

Marija Đinđić je žena hrabrost, majka četvoro dece, sa ne baš lakom životnom pričom, ali sa nepoljuljanom verom u dobro. Njena slikarska kičica dočarala je blažena lica ikona u Manastiru Sveti Đorđe u Ajdanovcu i Crkve Svete Petke u Jošanici. Opis ove žene može da stane u rečenicu njene prijateljice: „To je jedno divno i produhovljeno biće. U jednoj ruci drži bebu, a drugom slika. I uz to se smeši!”

Iako je, kaže, život nije mazio, Marija uvek nalazi razlog za osmeh u osmesima svoje dece Sare, Ene, Olivere i Sretena.

– Previše je bilo iskušenja i mogu slobodno da kažem muke. Podizala decu sama, radila i po dva posla, a noću molitveno slikala ikone. Posle teško provedenog dana, tišina noći mi je dozvoljavala da se odmorim uz ikonu. Odricala sam se puno toga da bih priuštila materijal koji nimalo nije jeftin – kaže Marija.

Ljubav prema slikarstvu rodila se u najranijem detinjstvu, kada je uz strica Sašu naučila osnovne slikarske tehnike.

– On je bio ikonopisac za sebe, uz koga sam i sama zavolela umetnost. Živela bih za trenutke da dođe iz Novog Sada i vidi šta sam novo naslikala i oceni koliko sam napredovala. Kasnije sam  u školi i sama učila i pratila. Prvu izložbu sam imala kada sam bila u srednjoj školi. Bila sam učesnik Vukovog Sabora u Tršiću. Dobijala razne nagrade na konkursima za najlepši crtež. – priča Marija.

Iako se spremala za akademiju, na prijemnom ispitu nije imala sreće, pa upisuje Višu poslovnu školu u Blacu, udaje se i povremeno slika.

– Put me je odveo na sasvim drugu stranu, sa drugačijim smislom, ali sa istom voljom, da nikada ne odustanem od sebe, od onoga što zaista jesam. – kaže Marija.

Usledila je zajednička izložba sa Goricom Šegović u Narodnom muzeju Toplice i poznanstvo i saradnja sa članovima „Ljubitelja umetnosti”, nakon čega se uključuje u mnogobrojne zajedničke izložbe i humanitarni rad.

– Kasnije otvaram cvećaru „Fridu”, gde upoznajem sadašnjeg supruga i kada mi se život menja, menjam i zanimanje, zvanično postajem ikonopisac. U avgustu 2014. godine otvaram samostalnu ikonopisačku radionicu sa nazivom „IS HS”, koja je sada trenutno u mirovanju još godinu dana zbog rođenja malog Sretena. – priča Marija.

Ikonopisanje Marija doživljava kao pravi životni blagoslov. Pošto je u ajdanovačkom manastiru naslikala na zidu lik Svete Petke, dobija blagoslov od oca Lukijana za rad u Crkvi Svete Petke u Jošanici. Oslikavanje su započeli akademski umetnici Zoran Vasić i Milan Ilić, a Marija se pridružuje radu sa svojom kumom Anicom Veljović. Sledeća crkva je u Blacu, Uspenje  Presvete Bogorodice, gde radi restauraciju ikona na ikonostasu i jednog dela zida crkve, uz tadašnji blagoslov oca Slobodana Boškovića. Oslikala je i ikonostas u crkvi Sveti Stefan u naselju Ravni opštine Brus.

– Ikonu izrađujem molitveno i sa puno poštovanja prema njoj. Dok je oslikavam, odevena sam kao u manastiru i molitva je uvek prisutna u mojoj glavi i srcu. Zato verujem da mi ruka sluša što Gospod kaže. Zahvalna Bogu na svemu, ja nastavljam dalje i ne odustajem od slikarstva. Bez vere smo ništa. – kaže Marija.

Pored ikona radi i ostalo što se umetnost zove. Slika sve što ima lepotu i moć da probudi u čoveku emocije i oplemeni njegovu dušu. Pored ikona, ima i nekoliko omiljenih slika na kojima  prikazuje osećanja i borbu u sebi, jer kaže da sama svet ne može da menja.

– Iz te kolekcije izdvajam Boginju Pravde, koja se sada nalazi na zidu kancelarije našeg cenjenog prijatelja i advokata Ivice Pavlovića.  Velika mi je čast što se ta slika baš tu i nalazi, jer ima jaku simboliku. Trenutno se borim za pravdu, zato sam i vezana za nju. – kaže Marija.

Kao vodeći životni imperativ, pored ljubavi prema Bogu i porodici, Marija navodi i neprestani rad na sebi. Uz to je vodi želja da i na druge prenese svoj doživljaj umetnosti.

– Volim da dočaram lepotu, snagu i moć vere i da to u ljudima probudim, što je zatajilo od brzog i nekvalitetnog načina života. Uvek radim sa željom da probudim dobru stranu u čoveku, da moja dela probude dobru stranu ličnosti. Zahvalna Bogu na svemu, nastavljam dalje, da sve što u meni postoji vredno prenesem na svoju decu. – skromna je Marija.

Miran, a opet borbom ispunjen život Marija živi u selu Alabana, sa svojim suprugom Gradimirom i decom, koja već sada pokazuju slikarska umeća svoje majke.

Ikonopisanje kao blagoslov

1 od 15