MARIJA RISTIĆ: Moj hendikep je svestranost i hedonizam

2
marija-ristić

Prokupčanka Marija Ristić je slikarka, nastavnica likovne umetnosti, ali umetnica iznad svega. Nakon Srednje umetničke škole u Nišu, diplomirala je na Fakultetu primenjene umetnosti u Beogradu. Inspiraciju za stvaranje pronalazi u svetu oko sebe, te kroz umetnost nalazi način da doprinese zajednici. Na drugom konkursu “Ne prljaj – nemaš izgovor” pobedila je društvena igra, delo njenih učenika i nastavnice fizike Ivane Radovanović za koje je ona osmislila likovno rešenje.

O umetnosti podučava učenike OŠ „Vuk Kardžić” u Žitnom Potoku i u Tehničkoj školi „15. maj“ u Prokuplju. Ove jeseni pokreće i svoje radionice slikarstva za decu i mlade u Nišu. Ima veliku želju da samostalno izlaže svoj rad, ali sa druge strane, zbog samokritičnosti ostvarenje te želje odlaže za neko zrelije doba svog stvaralaštva.

Razgovarali smo sa Marijom o slikarstvu,  o umetnosti u Srbiji, kao slikarskim pravcima i stilovima koji je određuju kao umetnicu.

marija-ristić

Kako se postaje slikar? Šta nastaje prvo: motiv, misao, crtež? Šta te pokreće? Da li misliš u slikama?

Proces stvaranja koji umetnik ostvaruje kroz emocionalnu i estetičku privlačnost ljudska je delatnost koja ima za cilj stimulisanje čula, uma i duha. Ta potreba za stvaranjem, koja se naziva kreativnost, između ostalog može da se iskaže i kroz likovno područje – slikanje. Poriv je nešto individualno, a sam produkt nije ukras dokolice, kako većina to poima, već količina stimulacije koje to platno izaziva. Šta nastaje prvo? Uvek misao. Potreba da se zabeleži trenutak. Ideja i kreativa dalje diktiraju tehniku kojom želim da iskažem zamisao. Bude naprasno ili zahteva idejna rešenja. Dešava se i da odustanem onda kada osetim da ne mogu da iskažem sebe ili sam rad tehnički ne zadovoljava moje kriterijume i poimanje lepog. Budem i tek nakon par godina razočarana u svoj ART kad uočim nesklad, isto tako mogu biti u trenutku zadovoljna ishodom. Još uvek sazrevam kao umetnik, istražujem likovna područja, eksperimentišem različitim medijima, posmatram svet kako to radi – učim. Moje gorivo jeste tematika koju diktira svakdnevica. Desi se CLICK i nakon što formiram ceo koncept misaono odem do ateljea da iskažem sebe. Inspiracija je beziscrpna. Dešavaju se blokade, ali je to privatni sukob i životni nesklad kod umetnika, a ne nedostatak ideje ili kreativnosti. Dok stvaram prioritetno sam fokusirana na sam rad (zanatski) i periferno se bavim idejom, jer kako sam već napomenula, u ovoj je fazi sve evidentno i retko podložno izmenama.

slika-marija-ristić

Jesi li negde izlagala svoje slike? Osvajala nagrade? Šta za tebe to znači?

Svakako, ali ne kontinuirano i na moju inicijativu. Dobijam konstantne kritike na mnogo toga i uporno samosvesno sabotiram sebe. Ne volim da se ističem javno, ali je činjenica da ne negujem svoj ART dovoljno i plasiram to konzumentima umetnina. Nisam učestvovala ni na jednom konkursu.

Kom pravcu u umetnosti težiš? Jesi li imala uzora ili je nečije stvaralaštvo posebno uticalo na tebe?

Ne upadam u faze. Trudim se da budem inovativna i produktivna onoliko koliko mi to slobodno vreme diktira. Uzore da li sam imala? Svakako! Čak i dela koja mi se polovično dopadnu ostave jak uticaj. To polovično bude okidač za moje sveukupno, što je opet nekom drugom polovično ili nasuprot tome.

Gde je slikarstvo danas u svetu? A gde u Srbiji?

Da vas dublje povuče ova tema, iznenadili se koliko zemlja Srbija ima autentičnih umetnika. Ne aludiram samo na one afirmisane, već i na nedovoljno izložene publici. Laici? Koliko tek oni umeju da zasene. Sebe sam nakon studija želela da ostvarim kao kustosa galeristu. Da se stambeno situiram i oformim atelje. Razlog zašto srčanije nisam istrajala u tome jeste „pozitivna nula“. Ta je fraza, po meni, jedino što nas razlikuje od sveta. Finansije su barijera. Naši se građani kulturno uzdižu i interesuju za umetnost, ali nemaju sredstava da je priušte, samim tim i neguju. Apsolutno svaka država ima plodne umetnike. Oduvek je tako. Umetnost je prisutna kroz vekove unazad. Pitanje je samo da li se ona dovoljno plasira i u rodnoj Srbiji.

Kako je biti umetnica u nastavi?  Možeš li pomiriti te dve uloge? Jesu li one uopšte u sukobu?

Nisu u sukobu, ali mi ljubomorišu konstantno. Umetnost trpi zbog nastave. Mimo prosvete ja sam lokalna umetnica koja treba vreme za socijalizaciju, sitan hedonizam, putovanja, privatne časove,  hobi i kućne poslove. Tako da tu vrlo malo vremena ostaje za ART. Dok me, recimo rad u prosveti pokreće. Budem primetno iznurena na kraju dana, ali osećaj je zaista dobar. Ta interakcija sa učenicima je čista bezuslovna euforija. Nisam autoritet po svaku cenu i odbijam strahopoštovanje, ali očekujem prijatnu atmosferu na času i rad u kontinuitetu. Puno je talentovane dece na ovim prostorima i moja je obaveza da im pružim adekvatnu edukaciju iz ove oblasti.

Imaš li želju da napraviš samostalnu izložbu?

To je dužnost svakog umetnika – da izlaže. Koja je svrha? Pitaju se, naročito u današnjem svetu u kom je otkucaj srca brži od sekunde. Najveća svrha umetnosti jeste da dovede do katarze, emocionalnog pročišćenja, kod onoga ko u njoj uživa. Dobrim se umetničkim delima smatraju ona koja prežive test vremena i ostanu upamćena i kroz nekoliko vekova. Nemar je takvu jednu manifestaciju kreativnosti i beskonačnosti apsolutnog duha uskratiti čovečanstvu. Aludiram na kolege koji već uživaju simpatije konzumenata umetnina. Sebe ne doživljavam još uvek toliko uticajnom u takvim krugovima i posvećenom, što je još prioritetnije. Moj je hendikep svestranost i veliki sam uživalac hedonizma. Grabim život pa tako razigrana i srčana često se uželim za platno i četke. Osetila sam odobrenje kod kolega čija dela jako uvažavam. Kritiku takođe. Poriv da stvaram je jak ali želja da se mimo rada u prosveti socijalizujem je jača. Možda se vremenom sve stiša kad ušuškam sebe u neke udobnije godine. Ove simpatične tridesete hoće sve i odmah. Od srednje škole sam krenula sa kolektivnim, ali nisam nikad samostalno izlagala. Želja je velika i priuštiću to duhovno zadovoljstvo sebi onda kada osetim da sam slikarski sazrela u potpunosti. Zanimam se i za ostala likovna potručja tako da videćemo za par godina gde sam. Jedno je sigurno, od kako sam opredelila sebe kao umetnika , poriv da doprinosim društvu ne jenjava. Volim svoj talenat i mogućnost da kroz nešto tako veliko iskažem sebe. Osećaj je zaista dobar.

Marijin rad možete pratiti i na Instagramu na profilima m88_youth i m88_stockroom.

Tekst je napisan u okviru projekta „Izuzetne žene Toplice”, koji se sufinansira iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

2 KOMENTARA

  1. Predivna Marija! Talenat je isopoljila veoma rano. Sigurna sam da će nam svojim radom priređivati lepa iznenadjenja.

VAŠ KOMENTAR

Napišite Vaš komentar
Unesite svoje ime