Marija Timotijević: Pokreću me priroda, ljubav i umetnost

Zbog posvećenosti, neospornog talenta i vrednosti Marija Timotijević je ime koje za Prokuplje označava izuzetnu ženu. Ova uspešna pijanistkinja nedavno je završila doktorske studije muzike i postala jedan od predavača na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu. Dobitnica je mnogobrojnih republičkih i međunarodnih nagrada i velika zaljubljenica u solističko koncertiranje.

Razgovarali smo sa Marijom o njenim počecima, o tome koliko se promenio njen umetnički i stvaralački svet kada je zakoračila u predavačke vode, ali i o nekim planovima za budućnost.

Kako si ušla u svet muzike? Kako je izgledao tvoj upis u školu?

Prolazila sam sa sestrom pored muzičke škole. Čula se muzika. Baš se u tom trenutku održavao prijemni ispit za upis u školu. Dozvolili su da pristupim i tako je sve počelo… Ali na harmonici!

Je l’ ti sviraš muziku ili muzika tebe?

„Neke muzike“ nas „uslovljavaju“ da se potpuno potčinimo. Neke zahtevaju da ih „sviramo“. Individualnost u izrazu je svakako neophodna, ali individualnost koja prati kompozitorovu misao…

Koliko za tebe vrede priznanja i nagrade?

Priznanja i nagrade su svakako deo mog muzičkog putovanja. Na početku puta svaka pohvala je kao znak odobravanja da se krećemo u dobrom smeru. Ali priznanja i nagrade ne definišu umetnika kao ni potreba za dokazivanjem. Nekad je dovoljno i uživanje u svoj toj lepoti.

Da li imaš tremu pre nastupa? Je li ona postoji i posle svih ovih godina?

Da, imam tremu gotovo uvek. Kad je nemam nešto nije u redu, neće to biti dobar koncert. Ne pravim razliku gde sviram i pred kojom publikom. Kad sviram na ispitu nivo uzbuđenja je najveći. Nadam se da više neće biti ispita.

U čemu otkrivaš pokretače za rad i stvaranje?

Pokreće me svakodnevni život. Inspiriše me često i prostor u kome vežbam ili nastupam.

Pokreće me priroda kao i ljudi u mojoj blizini. Ljubav i druge umetnosti.

Gde je muzika danas?

Sve manje uspevam da ispratim muziku koja nije klasična. Odustala sam u pronalaženju nečeg popularnog, ali odgovarajućeg za mene. Ovi novi „tjund“ trendovi su svakako doprineli tome. Što se tiče klasične muzike situaciju bih opisala kao konstantnu. U šta ulažeš to i imaš.

U nekom od prethodnih razgovora rekla si kako slušaš tišinu kad želiš da si sama sa sobom. Da li se to promenilo ili i dalje slušaš tišinu kad želiš da se opustiš?

I dalje tišinu… Isključim sve, ćutim i slušam, to me smiruje.

Šta se i da li se promenilo nešto u tvom odnosu prema muzici sada kada radiš sa studentima? Koje su  pedagoške metode kojima se rukovodiš?

Dok drugi uče od mene učim i ja od njih. Ono što meni ne predstavlja problem u sviranju nekom to jeste i rešavanjem istih učim i ja jer učestvujem u tom procesu. Podsticaj i uočavanje afiniteta jednog studenta ima veliki značaj u radu, a pogotovu u individualnoj nastavi. Češće je bitno napomenuti studentu njegove „vrline“ u sviranju, a ne potencirati nedostatke.

Šta je sledeće što planiraš?

Planiram da se prvo odmorim preko leta, ova godina je bila turbulentna. U budućem periodu biće dosta koncerata na polju kamerne muzike, ali ostaću verna i solističkom koncertiranju, ipak se tu najbolje osećam. Repertoar će biti nešto drugačiji nego do sada. Prethodnih godina izvodila sam uglavnom muziku ruskih romantičarskih kompozotora. U narednom periodu ću više pažnje posvetiti delima srpskih savremenih autora.

Tekst je napisan u okviru projekta „Izuzetne žene Toplice”, koji se sufinansira iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.