Zbog posvećenosti, neospornog talenta i vrednosti Marija Timotijević je ime koje za Prokuplje označava izuzetnu ženu. Ova uspešna pijanistkinja nedavno je završila doktorske studije muzike i postala jedan od predavača na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu. Dobitnica je mnogobrojnih republičkih i međunarodnih nagrada i velika zaljubljenica u solističko koncertiranje.
Razgovarali smo sa Marijom o njenim počecima, o tome koliko se promenio njen umetnički i stvaralački svet kada je zakoračila u predavačke vode, ali i o nekim planovima za budućnost.
Kako si ušla u svet muzike? Kako je izgledao tvoj upis u školu?
Prolazila sam sa sestrom pored muzičke škole. Čula se muzika. Baš se u tom trenutku održavao prijemni ispit za upis u školu. Dozvolili su da pristupim i tako je sve počelo… Ali na harmonici!
Je l’ ti sviraš muziku ili muzika tebe?
„Neke muzike“ nas „uslovljavaju“ da se potpuno potčinimo. Neke zahtevaju da ih „sviramo“. Individualnost u izrazu je svakako neophodna, ali individualnost koja prati kompozitorovu misao…
Koliko za tebe vrede priznanja i nagrade?
Priznanja i nagrade su svakako deo mog muzičkog putovanja. Na početku puta svaka pohvala je kao znak odobravanja da se krećemo u dobrom smeru. Ali priznanja i nagrade ne definišu umetnika kao ni potreba za dokazivanjem. Nekad je dovoljno i uživanje u svoj toj lepoti.
Da li imaš tremu pre nastupa? Je li ona postoji i posle svih ovih godina?
Da, imam tremu gotovo uvek. Kad je nemam nešto nije u redu, neće to biti dobar koncert. Ne pravim razliku gde sviram i pred kojom publikom. Kad sviram na ispitu nivo uzbuđenja je najveći. Nadam se da više neće biti ispita.
U čemu otkrivaš pokretače za rad i stvaranje?
Pokreće me svakodnevni život. Inspiriše me često i prostor u kome vežbam ili nastupam.
Pokreće me priroda kao i ljudi u mojoj blizini. Ljubav i druge umetnosti.
Gde je muzika danas?
Sve manje uspevam da ispratim muziku koja nije klasična. Odustala sam u pronalaženju nečeg popularnog, ali odgovarajućeg za mene. Ovi novi „tjund“ trendovi su svakako doprineli tome. Što se tiče klasične muzike situaciju bih opisala kao konstantnu. U šta ulažeš to i imaš.
U nekom od prethodnih razgovora rekla si kako slušaš tišinu kad želiš da si sama sa sobom. Da li se to promenilo ili i dalje slušaš tišinu kad želiš da se opustiš?
I dalje tišinu… Isključim sve, ćutim i slušam, to me smiruje.
Šta se i da li se promenilo nešto u tvom odnosu prema muzici sada kada radiš sa studentima? Koje su pedagoške metode kojima se rukovodiš?
Dok drugi uče od mene učim i ja od njih. Ono što meni ne predstavlja problem u sviranju nekom to jeste i rešavanjem istih učim i ja jer učestvujem u tom procesu. Podsticaj i uočavanje afiniteta jednog studenta ima veliki značaj u radu, a pogotovu u individualnoj nastavi. Češće je bitno napomenuti studentu njegove „vrline“ u sviranju, a ne potencirati nedostatke.
Šta je sledeće što planiraš?
Planiram da se prvo odmorim preko leta, ova godina je bila turbulentna. U budućem periodu biće dosta koncerata na polju kamerne muzike, ali ostaću verna i solističkom koncertiranju, ipak se tu najbolje osećam. Repertoar će biti nešto drugačiji nego do sada. Prethodnih godina izvodila sam uglavnom muziku ruskih romantičarskih kompozotora. U narednom periodu ću više pažnje posvetiti delima srpskih savremenih autora.
Tekst je napisan u okviru projekta „Izuzetne žene Prokuplja”, koji se sufinansira iz budžeta Grada Prokuplja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Najlepša naša