Milena Perić: “Što je noć mračnija, to su zvezde sjajnije“

Zamolila bih vas prvo da stavite ruke preko očiju. Čisto da bismo se podsetili teme. Da li je mračno? Šta vidite? Vidite mrak, zapravo ne vidite svetlost, ne zato što je nestala, već zato što ste sami sebi zabranili da je vidite. Kad smo već kod svetlosti, imam jedno zanimljivo pitanje: Odakle dolazi i šta je proizvodi? Sijalice; semafori; neonske reklame; LED ukrasi? Imam i odgovor na to pitanje: Zvezde. Da, zvezde.

Te zvezde, dragi moji, ste vi, to smo mi, ljudi, najznačajniji resurs na planeti.Ne očekujte od mene nikakvu predstavu, nikakav spektakl. Ja da glumim znam i nema potrebe da vam sad to dokazujem. Nemojte da mi aplaudirate, jer je važnije da ove reči razumete nego da ih odobravate. Nije mi cilj da pred vama šakom i kapom prosipam lepe reči, cilj mi je da vas podstaknem da ih sami osmislite. Nisam ovde došla da vam prodajem maglu, nisam još dorasla tom  zadatku, a i koja je korist od ljudi koji žive u iluzijama i ne čine ništa. Došla sam da uradim baš suprotno, da vas pokrenem i razbijem te zalihe magle koju ste uporno skladišili i na koju ste mnogo potrošili.Jeste loše, i jeste teško, i jeste mračno… ali ne mora da bude tako. Ovo je idealna prilika da da se istaknete. Ne može se mrakom ići u mrak, jer ćete se tako stopiti sa njim. Iskoristite priliku da budete dobro. Šta biste mi rekli kada bih izjavila da svako od vas može da odgura ovaj svet na koju god stranu želi?

Već čujem komentare: “Vidi budale“, “Ona je luda“, “Šta mene briga za čitav svet“.

Osmeliću se, ipak i to izjaviti sada, pred svima: Svako od vas može odgurati čitav svet na koju god stranu želi. Kažete da ne možete – ja kažem da možete. Kažete da možete – a ja pitam: Zašto već niste? Ako mislite da možete, zašto i dalje stojite u mestu.Hajde zainatite se malo, inat je i onako u osnovi našeg mentaliteta. Što ima više zla, vi iz inata činite još više dobra; što je svet ružniji, vi ga iz inata činite lepšim.Da li mislite da možete biti srećniji? Da? Zašto niste? Kada ja mislim da mogu nešto, ja to uradim kroz pet sekundi, ja to jesam kroz pet sekundi. Da li mislite da ova zemlja može biti bolje mesto za život? Da? Zašto nije? Ne? To bi bila vaša potvrda da je već najbolje. Preispitajte se ponovo da li je to zaista vaš stav.

Ponavljam, pet sekundi. Pet sekundi je dovoljno da okrenete svoj život na drugu stranu. Na vama je da li ćete izabrati da najvažnijih pet sekundi u vašem životu budu sada i ovde. Vi birate. Ako ne želite ovo da slušate, izađite iz sale, zatvorite knjigu, novine, izađite s interneta. Idite i uradite nešto lepo, zasijajte i dokažite da ste zvezde. Vi i jeste zvezde svoje priče, a ta priča ne mora da bude triler. Na nebu je bezbroj milijardi zvezda, ali ni jedna od njih nije odustala, ni jedna od njih nije prestala da sija samo zato što ima i sjajnijih zvezda od nje i zato što ona ni počemu ne može doprineti da nebo bude lepše, niti je i jedna od njih prestala da sija zato što je previše mračno. Zato što može. Čak i najmanja zvezda noći zna da nebo učini veličanstvenim. Svaki čovek je za zemlju važan koliko i svaka zvezda za nebo.

Ima načina na koje možemo da postanemo svetlost, ali za to je prvo potrebno da je vidimo.Mi čeznemo svaki dan da nam neko drugi ulepša život, to je naša dužnost. Ne biste mi verovali, ali to i jeste poenta cele ove priče, da ulepšamo sebi život, tako ćemo ulepšati drugima život, tako ćemo ulepšati svet.  Treba da se pokrenemo i da se promenimo, da uradimo nešto lepo i korisno. Hiljadu i jedna lepa stvar čoveku stoji na raspolaganju, a ti biraš da piješ, ti biraš da se mrštiš, ti biraš da se ljutiš, ti biraš da biješ ženu, ti decu, ti da se svađašsa roditeljima. Da li ti to koristi? Promeni to, sad, u roku od pet sekundi. Promene poičinju od malih stvari, od tebe, tebe, tebe i sedam miliona puta tebe.

Kada bi svako u ovoj zemlji želeo da promeni sebe onoliko koliko želi da promeni druge, mi bismo bili najsrećnija, najzadovoljnija i najuspešnija nacija na svetu. Ostavimo, molim vas, po strani patriotizam. Ostavimo po strani “Meni je stalo do ove zemlje“. Nije. Ne verujem vam. Kako vam je stalo do ove zemlje, ako bam nije stalo do sopstvenog života? Sklonite te ruke sa svojih očiju. Nemojte biti oni koji će se u mraku izgubiti, budite oni koji će u mraku zasijati.