Tačno, provereno i objektivno pisanje – ovo su bili ciljevi Prokupčanina Miloša Stojanovića kada je krajem jula prošle godine pokrenuo fejsbuk stranicu Istorija Srba. Od malena zainteresovan za srpsku istoriju, on je želeo da na ovoj stranici objavljuje samo tačne i proverene istorijske podatke.
Svoju ljubav prema bogatom istorijskom nasleđu ovaj mladić je pokušao da prenese na druge. Ono što nije mogao pretpostaviti jeste da će stranica za samo nekoliko meseci dobiti preko 100 000 pratilaca.
– Naši ljudi vole istoriju, zbog toga nas i prati ovako veliki broj ljudi, međutim tekstovi moraju biti kratkog, zanimljivog sadržaja sa slikom i što je najvažnije moraju biti objektivnog karaktera. Naša istorija je puna interesantnih i zanimljivih događaja, samo je bitno plasirati ih na pravi način. S obzirom na to da sam nekoliko puta imao prilike da pročitam neke delimično netačne i subjektivne tekstove o našoj istoriji, shvatio sam da želim napraviti stranicu apsolutno objektivnog karaktera. Naravno, desilo se i nama da izbacimo netačnu informaciju, ali uglavnom vrlo brzo saznamo istinu i odmah uklonimo objavu sa stranice, kaže Miloš.
Kako kaže, svrha kreiranja i postojanja stranice Istorija Srba jeste da kratak tekst zaintrigira čitaoce i da oni sami potraže više informacija o nekom događaju ili nekoj ličnosti. On sam posebno je faciniran generalom Jovanom Milanovićem, čovekom koji je u saradnji sa francuskim majorom Pjer-Anri Binelom uspeo da odloži bombardovanje SR Jugoslavije na šest meseci, pa se umesto u oktobru 1998. godine, bombardovanje odigralo marta sledeće godine.
Od istorijskih događaja kao presudni za srpsku državu izdvaja stvaranje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1918. godine, i to u negativnom kontekstu.
Svaka istorijska činjenica ovom mladiću je zanimljiva zahvaljujući izvanrednoj nastavnici istorije Slavici, a velikog udela u stvaranju fejsbuk stranice imala je i nostalgija – jer Miloš živi i radi u Norveškoj. On posebno ističe da gde god živeo čovek ne sme zaboraviti svoje poreklo i korene.
– Nikako ne smemo zaboraviti svoju istoriju, jer je ona sastavni deo svih nas. Postoje neki događaji iz prošlosti koji treba da nas uče opraštanju, ali ni pod kojim razlogom ne smemo da zaboravimo, jer ćemo samo tada biti sigurni da nam se istorija neće ponoviti, kaže Miloš.
Kao omiljene periode u srpskoj istoriji on navodi srednji vek i 90-te godine prošlog veka.
– Srednjovekovnu istoriju sam oduvek voleo, naročito period Nemanjića, Lazarevića i Brankovića, a za istoriju devedesetih sam se relativno skoro zainteresovao, jer sam shvatio da ima toliko junaka koji ne smeju biti zaboravljeni, naročito „golobradi“ momci koji su izginuli na Košarama, kaže Miloš.
Miloš nije samo onlajn čuvar nacionalnog blaga, već i hodočasnik u ovom realnom svetu. Pa se tako posebno ponosi svojim putovanjima na Hilandar i u Jerusalim.
Putujući, beležeći i istraživajući ovaj Prokupčanin je na jednom mestu okupio Srbe (i ne samo Srbe) iz svih delova sveta. Pored toga što o srpskom narodu širi istinu, on otvara i jedno novo poglavlje u polemici o istoriji naše zemlje – jer društvena mreža kao medij omogućava svima da o nekom događaju ili temi progovore, gde god se nalazili.
Živ razgovor o onome što se nekad desilo, kaže Miloš, najbolje čuva slavnu srpsku prošlost od zaborava.
