Svet mladog prokupačkog pesnika Milutina Miloševića obojen je gitarom, stihovima i inspirativnom željom da svet u kome živi učini boljim i zanimljivijim. Poeziju piše, muziku svira, a na sceni glumi. Kaže da je sve to moguće zbog toga što pisanje i muzika predstavljaju najuticajnije i najsnažije dve sile kojima se menjamo i napredujemo.
Posebnu notu njegovim umetničkim zamislima daje činjenica da Milutin ima samo šesnaest godina i da pohađa drugi razred prokupačke Gimnazije. Dobitnik je nagrade za najbolju sporednu mušku ulogu u predstavi „Bog“ na Pozorišnim susretima učenika gimnazija Srbije, a na ovogodišnjem Đurđevdanskom književnom konkursu proglašen je za najboljeg pesnika.
– Pesme pišem već dve godine. To je krenulo otprilike zajedno sa gitarom i mnogim drugim stvarima. Samo je došlo, verovatno iz želje za izražavanjem sebe. U početku naravno da to nije bilo to, ali stalno sam radio na građenju stila kao i fizičke strukture pesme. Stil je nešto što smatram da još uvek nisam skroz ustalio i da se u tome još tražim, bitno je biti kreativan i radoznao, tražiti se svakoga dana na svakome mestu – kaže Milutin.
Na njegov rad uticaj imaju Vasko Popa, Drainac kao i Vojislav Ilić, a kao velikog uzora izdvaja i Boba Dilana. Inspiraciju pronalazi svuda oko sebe i kaže da bi svet bio lepše mesto kad bismo je češće viđali i pronalazili. Ipak kada treba da bira između poezije i gitare ne može da se opredeli.
– Umetnost je tu da gradi i veliča ljudski duh, vodi promene i objašnjava pojave, a pisanje i muzika predstavljaju najuticajnije i najsnažije dve sile kojima se menjamo i napredujemo. One su zajedno jedno ogledalo u kome vidimo najjasniji odraz trenutka u kom se generacija nalazi. Verovatno zbog toga želim da se u budućnosti bavim nečim inspirativnim i kreativnim, nečim gde bih mogao da unapređujem sebe i da dam doprinos poslu koji radim, kao i da pomognem mladima – kaže ovaj gimnazijalac.
Milutin je član Književne omladine Prokuplja i Dramskog studija Gimnazije Prokuplje. Za Književnu omladinu kaže da predstavlja slatku muku, a za Dramski studio najbezbolniji način da se odraste.
– KOP je moja slatka muka, ali podsticaj za daljim radom, nekada i teralo da razmišljam. Dramski studio je mesto na kome se mnogo radi. Radi se često satima, i često posle časova kada bismo najradije spavali u tanjiru supe. I radi se na raspustu. I radi se na probi. I radi se na sceni. Radimo nekad i na košarkaškom terenu, a nekad i u školskim kantinama. Radi se u šminkernicama, svlačionicama, zavesama iza scene. U boks ringu i ispred kafane. Svaki put se radi o tome da budemo ljudi. Najzaslužniji je za to je profesor Zoran Cvetković, kome želim da se zahvalim na mnogo rada i mnogo drugih stvari koje radi za nas. Stariji koji su prošli ovu školu DSG-a su jednom prilikom u filmu ,,Dlanom o dlan” profesora Rosića rekli da je to najbezbolniji način da se odraste. Ne znam, tek sam počeo, ali čvrsto verujem u to, i zato se nadam da će jednom gore neko primetiti našu veliku ljubav koju gajimo prema ovom gradu i obratiti pažnju na naše bubice – kaže Milutin.
Skroman i zagledan u budućnost, ovaj mladić mašta o nekom boljem svetu za svoju, ali i generacije koje dolaze.
– Maštam o tome da moja deca žive u nekom vremenu koje će im omogućiti da malo više istražuju sebe i pronađu svoje darove, da mogu da idu u škole u kojma će imati uslova za rad bez obzira na doba godine i temperaturu vani, maštam da njihov svet bude manje insprativan na način na koji je meni i mojoj generaciji. Maštam da ona mogu da se ostvare i da se bave čim žele u svojoj zemlji – nadahnuto je s nama podelio svoja maštanja.
U međuvremenu, kao i svaki drugi gimnazijalac, Milutin se raspustio. Ipak, slobodno vreme bez školskih časova namerava da provede stvarajući, s gitarom i olovkom u ruci.
