„Selfi“ fotografije osvojile su planetu i gotovo niko nije imun na trend koji sa sobom nose. Svedoci smo jedne takoreći selfi manije, selfi kulture. Šta o tome misle psiholozi pitali smo psihologa Mariju Stošić.
Selfi fotografije liče uglavnom na neformalne i spontane, a najčešće nastaju fotografisanjem sebe u ogledalu ili slikanjem sebe (i drugih) držeći aparat fokusiran na određeni kadar. Selfi je najpopularniji među mladim ljudima koji imaju između 16 i 25 godina.
– Zasigurno je da postoji veza između narcizma i selfija, jer one ličnosti koje nemaju dozu narcizma u sebi, neće slikati toliko selfija i „kačiti” ih na društvene mreže. Selfi privlači pažnju, a pažnja je ključna reč. Ovde možemo uočiti velikу potrebu za pažnjom, onih koji konstantno slikaju sebe, tj. prave selfije, a ta potreba za pažnjom je u korelaciji s narcizmom. Narcisi žele pažnju i imaju potrebu da se drugi dive njihovom savršenom izgledu i lepoti – kaže psiholog Marija Stošić.
Praksa pokazuje da selfi fotografije u velikoj meri upravljaju ponašanjem i postupcima ljudi koji ih prave. Pa tako, oni provode ispred kamere vlastitog telefona mnogo minuta, pa čak i sati, podvrgavaju se estetskoj hirurgiji i Fotošopu, kako bi postigli savršen izgled za slikanje selfija. Takva socijalna zavisnost će podizati ili narcizam ili nisko samopoštovanje. Šta kada to počne da utiče i na decu i adolescente?
– Problemi naše dece su često izazvani potrebom da drže korak s vršnjacima i da imaju „savršen život”. Dobili smo generaciju koja je 24 sata dnevno izložena pritiscima na društvenim mrežama. Omladina nam je niskog samopouzdanja, niskog samopoštovanja i neispunjena. Uočljiva je nesigurnost i zabrinutost za sopstveni izgled, depresivnost i otuđenje. Žele da sebe prezentuju u što boljem, lepšem i interesantnijem svetlu što ukazuje na prazninu i nezadovoljstvo u ličnom životu. Dolazimo do imaginarne, nerealne slike o sebi. Daje se preveliki akcenat na spoljašnji izgled, najbitnije je izgledati atraktivno, moderno, da ličimo jedni na druge. Na kraju tog procesa dolazimo do osobe koja ne prihvata sebe onakvim kakvim je ona zaista. Gubi se individualnost i kreativnost – kaže Stošićeva.
Neke stvari je ipak bolje zadržati samo za sebe
Zašto neko pravi dosta selfi fotografija:
– Privlačenje pažnje od što više ljudi. Cilj je da što veći broj ljudi lajkuje i komentariše.
– Dobijanje pažnje određene osobe ili nova metoda flerta (iako je mnogima malo čudna).
– Prikupljanje komplimenata, a time jačanje vlastitog ega.
– Dobijanje samopoštovanja (najčešce kratkotrajnog i površnog).
– Pokazivanje svoje uspešnosti (prikazivanjem najboljeg-JA, obično kada se dobro osećaju u sebi ili izgledaju dobro).
– Način traženja pažnje od osoba koje su u stvarnom svetu sramežljive.
– Iz dosade. Nemaju ništa pametnije za raditi. Neki se dosađuju na poslu, kod kuće, u školi.
– Zabava
Postoje i selfiji koji jednostavno nisu smeli da se dese
Taman kad pomislite da selfi fotografije na društvenim mrežama ne mogu biti besmislenije, pojavi se neki novi trend, osvane poneki novi izazov, koji kao po pravilu zainteresuje stotine hiljada korisnika.
– Mladi ljudi su očigledno spremni na svakojake žrtve zarad dobrog selfija. Mnogi čak u tome i preteruju: jure da ugrabe poseban trenutak, najčudnija mesta, rizikuju čak svoje živote kako bi uhvatili najbolji selfi. Sve je veći broj onih koji su, nezadovoljni svojim selfijima, spremni da odu pod nož. Javnost je već navikla na crne vesti o osobama koje su poginule pokušavajući da uhvate najbolji mogući selfi.
Zato, sledeći put, kada pravite selfi, dobro razmislite zašto ga pravite i kakav značaj ima za Vas – kaže Marija.
