Ne možeš da spavaš,
Jela si dinje,
A ti ih polivaš medom,
I ljuspe bacaš pticama,
Da ne ogladne čekajući jutro.
Mrsiš kosu i gužvaš deke,
Ne voliš duga ulična svetla,
Želiš da ti pričam bajke,
U kojima su zla samo delo sete,
Kao naivno i malo bolesno dete.
Glava ti se utisnula u jastuk,
Pod tvojim nosem meškolji se perje,
Ti se tome raduješ,
I gledaš u mene,
Ja provlačim prste kroz tvoje teme.
Vreme je, da se krene.
Autor: Milutin Milošević
Književna omladina Prokuplja
