Drvena ograda, drveni bunar, drvene sanke, a onda iza kuće i predivno drveno dečje igralište – sve to možete zateći u dvorištu porodičnog doma Slobodana Bakića u Prokuplju, koji se gotovo deceniju bavi kreativnom obradom drveta.
Iako je skoro celog života radio sa hladnim metalima u prokupačkom FOM-u, Slobodana Bakića je sudbina i teška bolest odvela na drugu stranu 2008. godine, kada iz hobija kreće da se zanima za drvo.
– Ja sam to nekako stidljivo počeo, malo po malo, zanimalo me je, smirivalo me je, a i lepo je kada napraviš nešto svojim rukama. Drvo je toplo i sve više ljudi se vraća tim prirodnim materijalima. Ovaj zanat je možda više na ceni u Vojvodini ili po etno selima i restoranima na Staroj planini ili Kopaoniku, ali i ovde ljudi vole da vide i imaju nešto ovako lepo – kaže Slobodan.
Uz korišćenje osnovnog stolarskog alata, ovaj umetnik za drvo zaista pravi umetnine, jer kako kaže, još se nije desilo da napravi dva ista predmeta.
– Dešava se, ljudi vide fotografiju ili kod prijatelja neki sto ili stolice koje sam napravio i žele isto takvo za sebe, ali to nikad ne bude identično kada napravim. Najviše je to zbog toga što drvo samo diktira kako ću ga oblikovati, znate? A svako drvo je posebno, svako stablo. Moj posao je da ga obradim, da bude glatko, oblo, ali da ne narušim njegovu prvobitnu i stvarnu lepotu. – priča Slobodan.
Pravio je u etno maniru stolove, stolice, klupe, saksije, ukrase za dvorište, šankove, tanjire, činije za meso i roštilj. Za izradu stola sa četiri klupice potrebno mu je desetak dana. Pored izrade šanka koji je bio visok metar, širok 90cm i dugačak skoro 3 metra, najzahtevnije i možda najlepše nešto što je od drveta što je napravio jeste igralište za svog unuka Mateu.
– To igralište sam pravio skoro 3 meseca, tako da on ne zna, naravno. Sve je, normalno, od drveta, i ljuljaške, i klackalice, i onaj konjić za jahanje. On je bio oduševljen! U oduševljenju su ga ispratila i sva deca iz kraja koja se često tu sada igraju. Sve je drveno, obezbeđeno da ne mogu u igri da se povrede. Ovakvog igrališta u gradu nema, to sam siguran. – kaže Slobodan.
Ovaj hobi Slobodanu pruža mir i zadovoljstvo. Kaže kaže, kada uzme drvo u ruke, ono mu samo pokaže kako će ga obraditi. Krajnji proizvod uvek bude nešto jedinstveno što oduševi na prvi pogled.
– Najveći problem kod ovog posla je taj što u dvorištu ne mogu da zadržim jednu ukrasnu saksiju ili garnituru, kako ko dođe, želi da kupi za sebe ili na poklon, pa se supruga često ljuti na mene – šali se Slobodan.
Ove zime je unuk Matea dobio još jedan poseban poklon – prave Deda Mrazove sanke koje vuku irvasi! Deda Slobodan kaže da je to lep način da obraduje svog najvrednijeg pomoćnika, jer je Matea često uz dedu sa četkom za farbanje u radionici. Možda nasledi dedin talenat i vešte ruke.
Mi smo vam pripremili galeriju Slobodanovih rukotvorina, a više fotografija možete pogledati na Fejsbuk profilu Dekoracija dvorišta.
