Nudiš mi svu slobodu neba,
Koju bez tebe ne želim a koja misliš da mi treba;
Nudiš mi da letim gde ni ti nisi bio,
Ali dalje od ovog gde si se zaglavio ,
I onog gde si se skrio.
To mi nudiš iako osećam da to zaista ne želiš;
Znam da sam ti draga, da me voliš;
Silom morala sebe obuzdavaš,
a opet sebe teraš,
da oslobodiš, na šta pravo nemaš
ali šta ti je srce iskreno zarobilo i šta ni sa kim ne deliš.
Ja i pogledam u beskonačno plavo
Ali mi se bez tebe uopšte ne leti;
Ne uživam ni u čemu,
Sve mi prolazi u čekanju tebe ,
Vreme mi prolazi u tišini i seti.
Ne daš mi da sama poletim visoko
Niti da odletim predaleko
U duši mi samo vetrić duvaš
Na visine gde možeš da me čuvaš.
Ne lažeš ti mene
To ja lažem sebe
Da ne mogu da letim bez tebe
Da nemam snagu za svu slobodu neba,
Gde mi ništa tvoje ne treba.
Daješ mi slobodno nebo i let u njemu
A krila si mi prekrio mrežom ljubavi;
Svaki ponovni pogled u visine oborio težinom pažnje svoje,
Reci mi… kako onda da doživim nebo slobodno, kao moje?!
Marija Aranđelović Rombis
