Nova uredba Vlade Republike Srbije, koja stupa na snagu od 1. januara 2018. godine, podigla je dosta prašine u javnosti. U pitanju je Uredba o utvrđivanju opasnog rada za decu, koja predstavlja listu poslova koje deca nikako ne bi smela da rade. Među zabranjenim zanimanjima tako se našao i rad na njivi, čak i kao pomoć roditeljima, rad na građevini, u rudniku, pekari, na uzgoju životinja…
Istraživali smo: od koga i od čega ovaj zakon štiti našu decu? Kako će i u kojoj meri uticati na porodične odnose? Šta kažu pravnici, a šta psiholozi? Kakvo je mišljenje roditelja?
Zakon kaže: deci ispod 15 godina jeste zabranjen rad, a deca od 15 do 18 godina koja su u radnom odnosu posebno su zaštićena kroz ograničenja poslova koje mogu da obavljaju, uslove rada, zabranu noćnog rada i slično.
– Nova uredba doneta je u procesu usklađivanja našeg zakonodavstva sa preporukama Međunarodne organizacije rada. Ona zapravo samo dodatno precizira ograničenja i uslove kojima se štite deca koja rade. Njen cilj je da se pokaže dodatna inicijativa zaštiti lica mlađih od 18 godina koja su u radnom odnosu. Pored toga, iako je rad deci mlađoj od 15 godina zabranjen, slovo zakona se ne poštuje u mnogim slučajevima. Ova uredba nastoji da učini pomak u borbi protiv eksploatacije dece – kaže pravnica Ana Tomašević.
Ona napominje da ekspoloatacija može poticati od roditelja, ali i od trećih lica koja zapošljavaju protivno zakonu lica mlađa od 15 godina. Najčešći primeri u praksi su prosjačenje i rad na poljoprivrednom dobru.
Među zabranjenim uslovima rada nalazi se i: rad ispod zemlje i rudnicima, rad na visini ili dubini – građevina, previše hladno ili toplo, povišeni atmosferski pritisak (ronjenje), rad noću, prekovremeni rad do 35 sati nedeljno, korišćenje oštrih predmeta, neprirodni položaji tela, ukoliko se puši u ugostiteljskim objektima i posebnim uslovima smeštaja, rad na raskrsnicama, služenje alkohola, rad sa divljim životinjama, dečaci mlađi od 15 godina ne smeju da podižu više od 10 kilograma, a devojčice 8, dečaci stariji od 15 godina 15 kilograma, devojčice 10.
Sa druge stane strane, ili tačnije – pored ovog zakona, stoje zbunjeni roditelji. Iako se čini da je zakon jasan i da postoji upravo da bi zaštitio decu od prinudnog rada, zabuna se stvara oko toga gde je granica između rada kojim se stiču radne navike i rada kao eksploatacije dece. Jedan otac nam je postavio pitanje: „Ja ne znam koji će to otac poslati sina u rudnik, ali se pitam koji će to zakon mene da pošalje u zatvor zato što ja sa svojim berem višnje?“
Razgovarali smo sa Prokupčanima – očevima i majkama maloletne dece, i gotovo svi dele isto mišljenje: da će se ovim zakonom narušiti porodično zajedništvo i jedini pravi način sticanja radnih navika kod dece.
– Ja razumem da zakon postoji s razlogom i da isto tako postoje ljudi koji teraju decu na teške poslove i rad, ali sa druge strane smo mi obični roditelji i ja sad ne znam da l’ će mene neko da kazni zato što mi dete zaliva baštu! – kaže Goran, otac četrnaestogodišnjeg dečaka.
– Ja nisam za to da deca treba da rade opasne i teške poslove, ali deca jedino kroz rad pored roditelja od najranijeg detinjstva stiču radne navike, ali i moralne stavove o životu – kaže Ljiljana, majka dvoje dece.
Naši sagovornici su se u najvećoj meri složili oko toga da deca ne smeju da rade noću, da niko „normalan neće poslati dete u rudnik ili hladnjaču“, ali i da ovakvi zakoni mogu dvosmisleno, pa i pogrešno da se tumače.
Kako na problem gledaju psiholozi, čitajte sutra na Top novosti.
