Možda se nigde toliko jasno ne vidi raskoš onlajn medija kao kroz njegovu multimedijalnost. Svaka vest može predstavljati zbir različitih medijskih formata. Dakle, od teksta, preko fotografija, video zapisa i slično. Novinar ima mogućnost da o nekom događaju izveštava na više načina i u nekoliko različitih formi. Na ovaj način mogu se potkrepiti različiti ukusi publike.
Kada je u pitanju hipertekstualnost, glavna stvar koju treba shvatiti jeste upravo značaj mogućnosti da tekstovi budu povezani. Hiperveze ili hiperlinkovi se razlikuju, pa tako mogu pozivati interno – na druge tekstove na istom portal ili pak eksterno, tj. spolja, na tekstove locirane negde drugde na Internetu.
Dakle, reč je o dve potpuno različite vrste hipertekstualnosti u jednom tekstu. Jednom se otvara novi sadržaj, a druga, na izvestan način dovodi do spiralnog smanjivanja sadržaja. Ukoliko čitaoca zanimaju dodatne informacije on ih lako može dobiti “na jedan klik”, ako ne – nema bojazni od toga da će ga zamarati predugački tekst.
Na kraju, jedna od najznačajnijih karakteristika modernog digitalnog novinarstva jeste njegova interaktivnost. U eri pre Interneta nije postojala mogućnost da novinar dobije direktnu povratnu reakciju na vest kao danas. Upravo je dvosmerna komunikacija ono što onlajn novinarstvo čini posebnim i specifičnim.
Interaktivne opcije na veb lokacijama mogu se podeliti na tri tipa ili forme. Govorimo o navigacionoj interaktivnosti koja se ostvaruje kroz opcije „Sledeća stranica“ i „Nazad na vrh“ ili skrolovanje. Potom, tu je funkcionalna interaktivnost (jedan od oblika je komunikacija preko direktne pošte ili lista diskusija). Postoji i adaptivna interaktivnost koja podrazumeva prilagođavanje putem „pametnog veb dizajna“.
Tu je, naravno, i mogućnost komunikacije preko društvenih mreža na zvaničnim stranicama medija. Društvene mreže igraju značajnu ulogu u širenju vesti, o čemu će biti reči u nastavku teksta.
Tekst je napisan u okviru projekta „Unapređenje profesionalnog novinarstva u Topličkom okrugu”, koji se sufinansira iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
