Ovako mi je Leoni raskinuo ugovor.
“Kako su kod Poslodavca nastupile organizacione promene, došlo je do smanjenja obima posla u delu koji se tiče radnog mesta ‘Radnik na montažnoj liniji’ pa su prestale potrebe za obavljanjem posla od strane Zaposlenog, te je poslednji dan potrebe 19.09.2016. godine ujedno i istek roka angažovanja Zaposlenog i dan prestanka radnog odnosa.”, stoji u dokumentu.
Ono što mi “bode oči” je činjenica da se u isto vreme otvara novi pogon i zapošljavaju novi radnici. Ovo je bilo dovoljno da sindikat pookrene peticiju sa ciljem da me vrati na posao.
Tu peticiju je potpisalo 1.230 ljudi. Naravno ništa firma nije uradila povodom toga. Moja advokatska kancelarija je uputila “Opomenu pred utuženje” da bismo mirno rešili spor i da bi se dogovorili oko mog slučaja. Ja sam želeo da i pored ovoga što mi se desilo nastavim da radim u firmi, naravno na mestu nakom bi sa mojim invaliditetom koji je nastao kao posledica povrede na radu sebi obezbedim uslove za dalji život i rehabilitaciju. Međutim firma nije ni na to odgovorila i to je ono što me je najviše pogodilo a verovatno i sve one svakodnevno koji imaju neki vid invaliditeta i prepušteni su sami sebi.
Pošto nisam imao drugog izbora morao sam da pokušam da izađem u medije. Izašla je moja priča u dva dnevna lista, ali je nakon sat vremena uklonjena, što govori da je moja priča zabranjena. Bojim se za članove moje porodice, majka i brat rade u istoj firmi gde sam i ja radio. Možda će neko da ih maltretira ili da im namesti neku grešku da dobiju otkaz zbog mog slučaja.
Nisam jedini slučaj u firmi koji se povredio i prema kome su ovako postupili. Pokazali su da njima nije bitan ljudski život, mi smo za njih broj.
Prvi deo ove priče pročitajte OVDE
