Prsten, čokolada i baloni – to je izgleda sve što je potrebno da se voljena žena iznenadi i osvoji jednom za sva vremena! Iako su već četiri godine u vezi i u ljubavi koja ne mari za konvencije, jedan Uroš iz Šapca je zaprosio Dušicu iz Prokuplja na nesvakidašnji način.
U vreme kada su se i bitne životne odluke poput braka i zasnivanja porodice svele na računicu, još postoje svetli primeri ljubavi, i to u našem gradu. Uroš Nikolić i Dušica Petrović su se upoznali preko zajedničkog prijatelja preko Fejsbuka.
– Pre Uroša, ja sam imala svoj svet kao samohrana majka. Radila sam da bismo nas dve preživele. Kad mi bude teško dosta pišem, dosta čitam i tako tim tempom mi je išao zivot i taj period… Znam da je danas 21. vek i da je normalno za majku da sama čuva svoju decu, ali mene je to pogađalo, jer za šta živimo ako ne za tu porodicu… A već sam se navikla da porodica budemo moja Sofija i ja. Onda smo upoznale Uroša. Nisam se ni nadala, kažem da to može da bude ozbiljno. On je jako dobra osoba. Kažu ljude kupujemo čineći za njih sitnice, on je uradio mnogo više od tih sitnica. Bio je uvek tu kao da je njen otac! Krenuli smo da živimo zajedno posle kraćeg vremena. S obzirom na to da moje dete ima astmu, sećam se jedne noći je imala jake bolove i gušenja, a kako smo krenuli da živimo bez posla, bez ičega kao podstanari u nekom malom sobićku nas troje, tako nismo imali ni za jednu vožnju taksijem do bolnice. Uroš je na rukama nosio moje dete do bolnice. Kupovao joj je knjige za školu, kupovao garderobu za devojčice, one prave princeze tatine. Mnogo toga smo zajedno prošli, nažalost više lošeg, ali ono dobro smo mi – priča nam Dušica.
Upravo zbog zajedničkog života mislila je da za prosidbom nema potrebe, ali je Uroš imao drugačije planove. Pripremio iznenađenje, pozvao Dušicu u Art pab “Black fox” i tamo je dočekali baloni, 7kg slatkiša i – razume se – prsten!
– Ja sam iznenađenje planirao od kada smo se uzeli, sada su se neke kockice poklopile da bih mogao izvesti ono što želim, nisam mario za cenu toga što želim sebi da ispunim želju da njena želja bude ispunjena. Kupio sam lep jednostavan slatki prstenčić od belog zlata, jer žuto ne volimo ni ja ni Duda. Neke tri nedelje sam bio u Šapcu, svaki dan sam obilazio supermarkete kupujući najskuplje i najlepše slatkiše za nju i našu Sofiju. Tu je bilo svega ferero, rafaelo, razne milke, kinder čokolada, nestle, kinder bombone i kinder jaja, milka praline srca, čokoladice lion tviks mars kit ket i mnogo drugih. Odlučio sam da je zaprosim u Foksu, jer takvom jedinstvenom događaju mogli su doprineti samo zidovi Foksa, koji su prepuni pozitivne energije jedinstvenih ljudi koji dolaze tamo. I Jelena i Šuba su preveliki pozitivci i umetnici na svoj način, a poznato je da je umetnost usko povezana sa romantikom, tako da uopšte nisam pogrešio. – priča Uroš.
A iznenađenje je bilo pravo, dok su sedeli u opuštenoj atmosferi, uz muziku Eda Širana – na njihov sto je donešen ogroman slatki paket ukrašen balonima. Svi prisutni su pozdravili gest aplauzom i podržali Uroša povicima: “Na kolena! Na kolena!”
Dušica je, zbunjena i emotivna, stidljivo pokušala da se našali te je rekla: “Ma može!”
A onda su se bez šale poljubili! Još jednim aplauzom počelo je novo poglavlje njihovih života.
